U eri digitalne dominacije, granica između slobode govora i ugrožavanja tuđih prava postaje sve tanja. Svakodnevno svedočimo objavama na društvenim mrežama koje direktno utiču na živote pojedinaca, ali malo ko zna gde prestaje komentar, a počinje zakonska odgovornost. O tome šta zapravo podrazumeva povreda ugleda i časti u 21. veku, te kako se zaštititi pred zakonom, za naš portal detaljno objašnjava poznati subotički advokat Miloš Bojović.

Slučajevi povrede ugleda i časti odavno su postali neizostavni deo modernog života sa određenim promenama u načinu nastanka ovih povreda. Naime, nekada je do povreda uglada i časti dolazilo isključivo putem medija, kroz javno objavljivanje uvredljivog sadržaja o nekom licu. Danas su pored medija kao podesno sredstvo činjenja ovakvih povreda u ogromnom broju prisutne i društvene mreže. Zbog toga bi se sa sigurnošću moglo reći da se u novije vreme povrede češće vrše putem društvenih mreža nego putem klasičnih medija uzimajući u obzirom samu prirodu, način funkcionisanja, dostupnost i rasprostranjenost društvenih mreža. Upravo zbog toga i zakon jednako tretira radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira od vrste izvora u kome se to ponašanje manifestuje. U ovim slučajevima od izuzetnog značaja je i postojanje posebnog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje ima nadležnost i specifičnu mogućnost da otkrije identitet odgovornih za vršenje povreda putem profila na nekoj od društvenih mreža.

Za razumevanje u čemu se sastoji povreda ugleda i časti neophodno je da se najpre odrediti značenje samih pojmova ugleda i časti. Čast se tiče nečijeg unutrašnjeg osećaja vrednosti i samopoštovanja, dok ugled predstavlja mišljenje i percepciju koju okolina, dakle drugi ljudi, imaju o nekome. Kada neko iznosi neistinite informacije ili izjave o nekome, na taj način može narušiti njen ugled u društvua ali i povrediti njen osećaj časti. U pravnom kontekstu, to znači da je neka osoba izložena neistinama, koje su direktnoj vezi sa nastalom štetom o njegovoj slici u javnosti.

Povreda časti i ugleda nastaje na taj način kada se o oštećenoj osobi počnu širiti neistinite informacije ili objave. U digitalnoj eri jedna neistinita izjava se može izuzetno brzo proširiti među velikim brojem ljudi i to u veoma kratkom vremenskom intervalu.Kada dođe do takvih povreda, posledice mogu biti materijalne i nematerijalne prirode. Materijalna šteta se odnosi na materijalne izdatke koje oštećena osoba može pretrpeti, poput gubitka posla, smanjenje prihoda ali i potencijalne pravne troškove, ukoliko oštećena osoba odluči da se pokrene pravni postupak zaštite. S druge strane, nematerijalna šteta predstavlja emocionalnu i psihološku traumu budući da osoba, kojoj su povređi ugled i čast, može osećati sramotu, tugu, ljutnju, kao i depresiju zbog povrede svog ugleda i časti. Na duže staze, to takođe može negativno uticati na mentalno zdravlje osobe i kvalitet njenog života.

Ukoliko neko smatra da je doživeo ovakvu povredu postoji način da putem sudskog postupka zaštiti svoja prava. Odredbe Zakona o obligacionim odnosima jasno određuju : “ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi.” To znači da, ukoliko neko namerno ili iz neznanja širi lažne informacije o nekome i time prouzrokuje štetu, oštećena osoba ima pravo da tražite naknadu.

U slučaju pokretanja sudskog postupka važno je povesti računa o roku u kome može da se podnese tužba za naknadnu pretrpljene štete protiv odgovornog, koji iznosi tri godine od dana kada je došlo do saznanja za povredu ili za lice koje ju je prouzrokovalo. Posebno skrećem pažnju da nakon pet godina od izvršene povrede ugleda ili časti pravo na naknadu štete definitivno zastareva.

Kada je povreda ugleda i časti u pitanju, iznos naknade štete nije zakonski utvrđen i može se značajno razlikovati od slučaja do slučaja, zavisno od brojnih okolnosti Neke povrede mogu biti kratkotrajne, dok druge mogu imati trajnije i ozbiljnije posledice za oštećenog. Takođe, duševna bol može varirati u intenzitetu i trajanju. Neke osobe mogu se brzo oporaviti, dok druge mogu trpeti posledice znatno duže. Neki slučajevi povrede uključuju i materijalnu štetu npr. ako je oštećena osoba izgubila posao ili primala manji iznos zarade što će sve biti uzeto u obzir prilikom određivanja visine naknade.

Iako je visina nadoknade subjektivna kategorija i zavisi od ponenutih okolnosti sudska praksa u Srbiji pokazuje da se naknade kreću u rasponu od nekoliko desetina hiljada pa čak do nekoliko miliona dinara.

Štetu pored fizičkih lica mogu pretrpeti i pravno lica i pored činjenice da ne mogu trpeti duševne bolove obzirom da mogu pretrpeti značajnu materijalnu štetu u slučajevima kada se o firmi šire lažne i netačne informacije koje negativno utiču na njen ugled i poslovanje, čime i firma stiče pravo da traži nadoknadu pretrpljene štete.

Pored parničnog postupka naknade štete previđeni su slučajevi i krivične odgovornosti, odnosno ukoliko je uvreda izrečena putem medija poput štampe, radija, televizije ili je izrečena na javnom skupu, tada se takva uvreda smatra krivičnim delom.

Obzirom da brojne specifičnosti opisanog postupka ostvarivanja prava na naknadu štete preporuka je da se u ciljim ostvarivanja punog obima prava angažuje advokat, kome je pomenuta oblast specijalnost i koji je po našim propisima jedini stručnjak koji je ovlašćen da vrši uslugu zastupanja.

Podržite i pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link