O Švedskoj može da se čuje svašta. Od toga da je raj za doseljenike, preko činjenice da je jedna od zemalja sa najboljim i najvišim životnim standardom, pa sve do mitova o hladnoći – što ljudi, što samog podneblja. Zamolili smo jednog subotičana koji nekoliko godina živi i radi u ovoj najvećoj Skadinavskoj državi da nam ispriča  svoje iskustvo u Švedskoj. Evo šta je on rekao :

“Plaćanje u Švedskoj je uglavnom sa bankovnim karticama. U radnjama često ne žele da prime keš, zahtevaju samo plaćanje karticama.

Banke uglavnom imaju dobro elektronsko bankarstvo i svaki zahtev prema banci se šalje putem elektronskog bankarstva, tako da je odlazak u banku izuzetno redak slučaj, nema redova i čekanja, sve se rešava mobilnim telefonima. Jako je popularna aplikacija “Swish”, koristi je preko 8 miliona Šveđana, preko nje mogu da plaćam kao i da šaljem manje iznose novca prijateljima unutar Švedske, svaku sumnjivu transakciju prati banka pa ako posumnjaju na neki nelegalni tok novca odmah se blokiraju svi bakovni računi i pozivaju te kod njih na razgovor o transakcijama, a dok se to ne završi tvoji računi su blokirani. Kada idem u resotran sa prijateljima iz Švedske uglavnom svako plaća svoj deo računa, nije slučaj kao kod nas, ko zove na piće ili ručak on plaća sve, ne, naprotiv ovde svako plaća svoj deo pa često koristimo pomenutu aplikaciju da bi novac za svoj deo računa poslali osobi koja nas je pozvala na druženje odnosno ručak. Jednom sam hteo da platim ručak za sve pa su me pogledali čudno i skoro se naljutili na mene zbog toga. Neverovatno, ali tako funkcionišu.

Ova kultura se mnogo razlikuje od naše. Prvih dana života u Švedskoj imao sam strah kako ću se sporazumeti sa njima jer nisam znao njihov jezik, ali uglavnom svi su razumeli engleski jezik pa sam mogao da se sporazumem sa njima. Upisao sam kurs švedskog jezika i za godinu dana sam mogao da komuniciram i na tom jeziku, naravno ne baš kao Šveđanin, ali dovoljno da se razumemo, ali potrebno je mnogo komunikacije sa Šveđanima na njihovom jeziku da bi to sve leglo kako treba. Na svu sreću u mojoj firmi komuniciram na engleskom jer sarađujemo sa Amerikom i Velikom Britanijom pa uglavnom svi u firmi tečno pričaju engleski jezik. Slično kao u Srbiji i ovde se često pije kafa, mislim da su u top 10 nacija u količini ispijene kafe.

Prvi dan na poslu sam dobio precizne istrukcije koji je moj deo posla, napomenuto mi je da ne smem da zakasnim ni jedan minut na posao jer se svaki minut mog rada plaća i da tu nema tolerancije.Plata je tačna kao i mnogi bonusi koje mogu da zaradim mimo redovne plate zbog rezultata rada i zalaganja.

Što se tiče alkohola to je sasvim drugačija priča nego u Srbiji. Alkohol se kupuje samo u za to namenjenim prodavnicama koje su dobro zaštićene  fizičkim i tehničkim obezbeđenjem. Alkohol mogu da kupe samo i strogo samo punoletna lica uz prikaz ličnog dokumenta.

Muž i žena koji rade i primaju plate, mesečno dele troškove, a ostatak novca strogo zadržavaju za sebe, nema zajedničke kase kao kod nas.

Decu vaspitavaju da se što pre osamostale, pa im čak da bi to ubrzali, nakon punoletstva pomažu mu u iznamljivanju stana i preseljenju. Mladi Šveđani onda moraju što pre početi da rade i da stiču radne navike, kod nas se to razlikuje jer su česti slučajevi da deca žive sa roditeljima i do svoje 35-40 godine, a neko se i ne iseli iz porodične kuće.

Prilikom kupovine stvari ne pate od markirane garderobe i obuće, važno je samo da je udobno i toplo pa makar to kupili i u second hand prodavnici. Zdravstveni sitem je lepo uređen, ali uvek bi moglo bolje, uglavnom tu se niko ne žali mnogo na zdravstvo.

Kao narod su zatvoreniji nego mi, većina njih ima psa i uglavnom sa njim provode slobodno vreme. Sa komšijama sam na “Hej” što je kao zdravo, i to je cela naša komunikacija. Sa platom sam zadovoljan, cenama u prodavnici isto, ali sve ostale usluge su izuzetno skupe u odnosu na cene u Srbiji, usluge veterinara, stomatologa, električara, mehaničara su izuzetno skupe pa ni ne čudi da mnogi ljudi sa Balkana dolaze da rade taj posao. Inače kada imam neki zub za popravak to rešavam kod privatnih stomatologa u Srbiji. Sreo sam dosta ljudi sa naših prostora koji su se doselili u Švedsku, uglavnom u priči sa njima ima i zadovoljnih i nezadovoljnih. Neki od njih se vraćaju u Srbiju jer nije Švedska to što su očekivali. Uglavnom ko se kako snađe, ne treba očekivati čuda jer za svaku zarađenu krunu (njihova valuta) čovek treba dobro da se pomuči”.