Sećate li se vremena kada su dvorišta u Subotici bila puna dece, a komšije sedele na klupama ispred kuća do kasno u noć? Kada se kroz prozor komšinice provuče šerpa supe „da probaš“, ili kada se pozajmljivala kafa i šećer jer prodavnice nisu radile nedeljom?

Nekada je „dobar dan, komšija“ bio pravilo, a ne izuzetak. Znalo se ko živi u svakoj kući u ulici, zajedno se pekla paprika, čistilo dvorište ili pravila zimnica. Komšije su bile kao produžena porodica.

Danas – sve je ređe. U hodnicima zgrada čuje se samo odjek koraka, a ne razgovor. Ljudi se pozdravljaju klimoglavom, ako i to. „Nekada sam znao celu zgradu, sada ne znam ni kako se zove čovek iz stana do mog,“ pišu naši sugrađani u komentarima.

Razlozi? Brz tempo života, manjak poverenja, telefoni i društvene mreže koje su zamenile zajednička dvorišta. Svako se zatvorio u svoja četiri zida.

Ipak, nostalgija je tu – mnogi Subotičani i dalje sa setom pričaju o letnjim večerima kada su komšije iznosile stolice na trotoar i sedelo se do ponoći. Kada se nije gledalo „ko je koje nacije“, već samo „ko je doneo špricer, a ko tamburicu“.

Da li je taj stari duh zajedništva u Subotici zauvek ostao u prošlim vremenima?!

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link