Kako će građevinski otpad uticati na okolinu, da li će to dovesti do zagađenja ionako nedovoljnih rezervoara vode u tlu i da li će prostor koji je korišćen za iskopavanje peska za prugu Beograd–Budimpešta sada biti pretvoren u deponiju.

U Malom Bajmoku, u širem centru Subotice, započelo je rušenje „Slavice”, nekadašnje fabrike hemijskih proizvoda, i to je zabrinulo meštane Tavankuta. Ne zbog toga što će umesto jedne fabrike koja je obeležila privredu Subotice sada tu nići novi trgovinski centar, već što se šut i otpad sa gradilišta donosi u njihov komšiluk. Uznemirenje su izazvale fotografije šuta, mešu kojem su i salonit ploče u kojima, kako se tvrdi, ima azbesta razbacanih uz majdan peska, tik uz šumu i granicu s Mađarskom.

Građani se pitaju kako će građevinski otpad uticati na okolinu, da li će to dovesti do zagađenja ionako nedovoljnih rezervoara vode u tlu i da li će prostor koji je korišćen za iskopavanje peska potrebnog za gradnju brze pruge Beograd–Budimpešta sada biti pretvoren u deponiju.

„Nemamo vodovod, godinama nam bunari presušuju i sada se pitamo da li će ovo dovesti do novog remećenja ekološke situacije u selu”, kaže nam meštanka Vesna Biljanski. U Tavankutu presušivanje bunara nije više samo letnja tema, domaćinstva i sada ostaju bez vode, nema je ni za kućne potrebe, a još veća muka je kako napojiti stoku.

Mnogi u selu smatraju da je opštoj suši, između ostalog, doprineo i majdan peska. Iskopavanje i odnošenje peska odvijalo se u dinamičnom tempu tri godine na obodu sela na površini od 23 hektara, a meštani kažu da je majdan došao do prvog sloja podzemnih voda. Šut koji se sada tu odlaže, smatraju meštani, spiranjem kroz tlo, zagadiće i podzemne vode.

„Pristali smo na iskopavanje peska, ali ne na odlaganje opasnog šuta iz fabrike hemijskih preparata „Slavica” i salonit ploča u kojima ima azbesta. Sve se to odlaže na iskope gde se pojavljuju podzemne vode. Imajući u vidu da Tavankut nema vodovod, sve ovo treba hitno zaustaviti, izvršiti nadzor i objaviti rezultate, da li je ovo po propisu”, kaže Dubravko Bilinović, meštanin Donjeg Tavankuta.

Navala građana i novinara koji snimaju situaciju na majdanu peska ne prija Zlatku Lazareviću, suvlasniku ovog majdana, koji kaže da se neovlašćeno ulazi na njegovu imovinu. Nekoliko oranica u ukupnoj veličini od 23 hektara ovde je kupio 2019. godine, obezbedio sve dozvole i na vreme za gradnju brze pruge otvorio majdan peska. Tvrdi da se sirovina kopa samo do granice od 6,5 metara, koja je i navedena u dozvoli. „Imam firmu koja ima i upotrebnu dozvolu za iskop peska, sakupio sam 43 saglasnosti za tu dozvolu. Sve smo legalno radili sa svima kojima je pesak bio potreban. Mi smo sa objekta koji se ruši uzeli lomljeni beton, ciglu, malter da bi napravili alternativne puteve kroz našu deonicu, na našem placu da bi kamioni mogli da uđu. Mi sada sa Kinezima treba da imamo novi ugovor od 35.000 do 50.000 kubnih metara peska i na ovaj način samo pripremamo puteve unutar naše parcele da bi se mogli kamioni kretati tuda. Za to smo doterali 108 kamiona šuta i sada se selo pobunilo kao da mi pravimo deponiju”, objašnjava Lazarević za „Politiku” i tvrdi da šut ide samo oko majdana kako bi se stabilizovao. Navodi da nema reči o stvaranju deponije i da je njegova ideja da od ovih majdana stvori jezera i ribnjake. „Naš plan je da ovo oplemenimo i napravimo izletničko mesto. Nama to predstavlja veću vrednost nego sve što se do sada radilo. Da bi se iskopala ovakva rupa, potrebno je bar sedam, osam miliona evra. Mi to nikako ne bismo hteli da upropastimo, već da je uredimo”, kaže Lazarević i dodaje da je već u toku izrada plana detaljne regulacije.

U odgovoru na pitanja „Politike” iz gradske uprave Subotice, iz Službe za nadzorno inspekcijske poslove prosleđen je odgovor sa potpisom inspektora Suzane Dulić i Ksenije Erdeg, gde se konstatuje da su 7. i 8. oktobra obavili nadzor i konstatovali da je na teren izneto 27 tona otpada, ali da svi učesnici poseduju potrebne dozvole. Tako je urađen plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja, kao i kategorizacija i karakterizacija otpada. Konstatovano je da postoji 500 kilograma opasnog otpada u vidu salonit ploča, koji je i dalje na lokaciji rušenja i biće predat nadležnom operateru. Nakon fizičko-hemijskog ispitivanja podzemnih voda u 2024. godini vrednosti su bile unutar dozvoljenih, a planirano je ispitivanje podzemnih voda i ove godine.

Izvor: Politika.rs

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link