Vest o preduzetniku Marku iz Subotice i njegovim mukama sa radnom snagom zapalila je lokalne portale, a komentari koji su usledili nisu samo puko kuckanje po tastaturi – oni su ogledalo dubokog socijalnog jaza i besa koji godinama tinja u severnobačkom okrugu.
Dok jedni plaču za „starim dobrim vremenima“ kada se rad cenio, drugi likuju nad sudbinom gazda uz poruku: „Došlo bahaćenje na naplatu!“

Najviše „lajkova“ i najžešće reakcije izazvali su komentari usmereni ka bivšim i sadašnjim poslodavcima. Čuvena rečenica kojom su decenijama ucenjivani radnici – „Ako nećeš ti, ima ko hoće za manje pare“ – postala je simbol propasti lokalnog tržišta rada

„Kult rada ste uništili vi, dragi poslodavci… Ovo je osveta poniženih i uvređenih,“ piše jedan sugrađanin, dok drugi dodaje da su najbolji radnici odavno spakovali kofere i otišli za Evropu, ostavljajući lokalne gazde da se bore sa onim što je preostalo.”

Sa druge strane barikade, iskustvo korisnice pod imenom Zumi oslikava pravi horor film u maloprodaji. Njena priča o pet radnica u godinu dana zvuči neverovatno:
• Jedna ima fakultet, a ne zna da računa bez digitrona.
• Druga krade pred kamerama.
• Treća otera mušterije jer je mrzi da živi.
• Četvrta otvori bolovanje pre nego što je odradila i prvi minut.
Njen zaključak je sumoran: čak i kad se trudiš da budeš korektan poslodavac, dobijaš „katastrofu“ zauzvrat.

Posebno je upečatljiv komentar sugrađanina Zdravka, koji nakon 30 godina staža priznaje da je umoran. On iznosi surovu istinu o unutrašnjoj nepravdi u firmama: „Što si gori, bolje prođeš.“ Njegova energija je na izmaku jer, kako kaže, troši 80% više snage od ostalih, a na kraju meseca – plata je ista kao i onima koji „hvataju krivine“.

Komentatori nisu štedeli ni mlađe generacije. Dok jedni krive roditelje koji su deci dozvolili da „rade šta hoće“, drugi ukazuju na novu subotičku realnost – grad je pun onih koji sede u „zatamnjenim i udimljenim sobama ispred monitora“ ili vrebaju dobitak u kladionicama, jer im je rad za „siću“ postao ponižavajući u poređenju sa cenama života.

Dok se jedni nude da rade „za platu iznad proseka“ i prilažu čiste biografije, drugi poručuju da poverenja više nema – čak i da im se ponudi zlato.
Jedno je sigurno: Vreme kada je radnik molio za posao je prošlo. Sada poslodavci mole, ali izgleda da ih niko ne čuje!

Podržite i pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link

Subotički poslodavac očajan – „Plata je dobra, ali ja radnike hvatam u krađi, a ne u radu!