Otkada postoji pisana reč, čovek se oseća odgovornim da je čuva i prenese budućim generacijama.

Sajt SUživo je imao čast da postavi nekoliko pitanja subotičkom istoričaru, direktoru Istorijskog arhiva Subotice, Stevanu Mačkoviću. Stevan je autor i koautor brojnih monografija, dugogodišnji urednik časopisa “Ex Pannonia”, dobitnik nagrade “Dr Ferenc Bodrogvari”. Kroz njegove  ruke prošlo je mnogo podataka o istorijskim događajima.

SUživo: Koju ste osnovnu i srednju školu završili, a nakon toga koji fakultet. Koliko ste živeli van Subotice tokom studije ili rada i kakva je razlika u životu u Subotici i tom gradu gde se živeli/studirali?

– Rođen sam 1959. u Subotici gde završavam, kao “vukovac”, tada tek otvorenu novu osnovnu školu – Vežbaonicu. I Gimnaziju takođe završavam u rodnom gradu, a za maturski rad sam odabrao temu Spartak i ustanci robova u starom Rimu. To jasno pokazuje u kom pravcu sam razmišljao u vezi nastavka školovanja. Tako upisujem studije istorije u Novom Sadu. Taj grad sam do tada posetio nekoliko puta, a narednih gotovo 9 godina živeću a zatim i raditi u njemu, redovno se vraćajujući kući, po nekoliko puta svakoga meseca. To je zbog toga što sam nakon diplomiranja bio primljen za asistenta i tako nastavio da živim na relaciji Subotica– Novi Sad. Roditeljski dom i domaće okruženje su mi uvek pružali mnogo, ali mi je prijala i ideja afirmacije na stručnom planu u novoj sredini. Raditi na fakultetu koji sam sam upravo završio i ići laganim koracima ka etabliranim akademskim pozicijama, bio je dovoljan motiv da prevagne nad teškoćama odvojenosti od kuće. Ali, talas velikih ideološko-političkih promena, obojen snažnim nacionalnim predznakom, koji kulminira tzv. “jogurt revolucijom”, nagnao me je da promenim stav. Učinilo mi se da je ispravnije, na pr. ostati nastavnik u školi, nego postati profesor na fakultetu, uz oportunističko svrstavanje sa “novim snagama”.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Stevan_Ma%C4%8Dkovi%C4%87

 

SUživo: Da li ste kao arhivist istraživali poreklo Vaše porodice, prezimena i da li ste upoznali neke rođake kroz arhivsko istraživanje svojih predaka?

– Naravno da sam koristio i tu mogućnost da upoznam izvore, u kojima su bili podaci o mojim precima. Tragove prezimena Mačković nalazimo već u prvom registru kršenih iz 1687. Znatno više podataka ima od uspostave prve civilne vlasti u gradu 1743. godine, od kada zapravo u Arhivu i imamo sačuvanu dokumentaciju. Od tih najstarjih vremena kada je uspostavljena gradska administracija, javljala su se dva oblika prezimena: Mačkov (Macskov) i Mačković (Macskovics). Najzanačajni je bila ličnosti jednog od najviših gradskih funkcionera, članu prvog Magistrata – senatoru Ivanu Mačkovu/Mačkoviću.

https://mixsu.wordpress.com/da-li-je-prezime-mackov-isto-sto-i-mackovic/

Direktnu vezu sam doduše pronašao tek sa svojim čukundedom Ivanom Mačkovićem koji je rođen 1838. ali za pretpostaviti je da i on deli korene sa Ivanovom familijom. I jedna moja rođaka, po toj muškoj liniji, koju nisam pre uopšte poznavao, obratila mi se upravo u cilju dobijanja podataka o našim precima.

SUživo: Kada bi mogli izabrati najlepši istorijski događaj u Subotici, koji događaj bi to bio?

– Ako uzmem kao kriterijum “lepote” nekog istorijskog trenutka, te ga dopunim poletom, radošću, ponosom i nadom u masama većine stanovnika grada, a ne samo pukim značajem kao čvrstim uticajem na buduća vremena, za mene su to dva događaja. Prvi iz 15. septembra 1918. godine kada je otvorena nova, treća po redu, gradska kuća i objekti na Paliću, vodotoranj i velika terasa, a drugi je 5. oktobar 2000. Prvi jer označava kulminaciju jednog graditeljsko urbanističkog perioda, čije plodove uživamo da danas, a drugi kao rezultat promena koje su obećavale demokratizaciju, brz napredak i svrstavanje uz zapadne civilizacijske vrednosti. Lepota prvoga je bila i bukvalna a drugoga tek u optimizmu da će graditi bolje društvo u kojem se ceni život i lepota.

SUživo: Koja je nadležnost Istorijskog arhiva Subotice, kakve informacije može da pruži arhiv i
kome?

– Od samog imenovanja i postavljenja rukovodioca arhivskog središta područja za grad Suboticu i srezove Subotice i Bačke Topole, koje je bilo 16. jula 1947. godine, čina koji možemo smatrati datumom početkom delatnosti arhivske službe kod nas, mi pokrivamo teritoriju Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša. https://suarhiv.co.rs/ser/o_nama/proslost-arhiviranja

Gotovo da nema oblasti ljudskog života iza koje nisu ostali pisani tragovi koji su dospeli u Arhiv. Naravno, težište je oduvek bilo na javnim vlastima, gradskoj upravi, itd. a ona se već starala o raznim segmentima uprave, ekonomiji, školstvu, zdravstvu, itd. Posebno celinu čine porodične ostavštine značajnijh osoba, čiju su pisanu građu naslednici predali nama. U skladu sa time je širina pronalaska traženih podataka na osnovu istraživanja u građi vrlo velika, ali uz ograničenje da su podaci o nečemu nastali ili zapisani u svoje vreme kod stvaralaca – dospeli u arhiv. Naravno da nije sve što je bilo zapisano i sačuvano, tu je reč samo o odlučivanju kod onih koji određuju šta bi trebalo da se pokuša čuvati trajno a šta ne.

SUživo:Koliko su Subotičani zainteresovani za arhivsku građu Subotice?

– Kako kod korisnika usluga arhiva postoje dve velike grupe, oni kojima trebaju podaci sa pravnom snagom za njihove privatno pravne poslove – stranke – službeni korisnici, a za koje istraživanja obavljaju radnici ustanove i na osnovu toga izdaju uverenja i drugo, i oni koji prave istraživanja samostalno – u arhivskoj čitaonici. Maltene i za jedne i druge, arhiv je poslednja šansa. Mada su se u dokumenta nekada pravila u više primeraka, većina onih koji se nama obraćaju, već su neuspešno pokušavali na drugim adresama. Isto je i sa istorijskim zapisima. To što se čuva kod nas, u ogromnoj meri je unikatno i jedinstveno. Zbog svega toga i zainteresovanost stranaka je propracionalna njihovim potrebama. Tako je u vreme procesa restitucije bilo godišnje do 2 500 zahteva stranaka, dok je broj samostalnih istraživača relativno stalan i kreće se od 100 do 150.
https://www.arhivistika.edu.rs/clanci/informativna-sredstva/75-stevan-mackovic-naucno-informativna-sredstva-i-korisnici-teorija-i-praksa-u-istorijskom-arhivu-subotica

SUživo: Šta Subotičane najviše interesuje u vezi istorijskih događaja u Subotici?

– Teško je dati tačan odgovor na to pitanje. U načelu, najviše istraživača, u zadnjih desetak godine, dolazi u cilju rada na svojim rodoslovnim stablima. To se može objasniti samom činjenicom da su kod nas matične knjige, crkvene do 1895, i državne do 1919, pa je to najvažniji izvor za takva istraživanja. Upravo zbog toga, da bi olakšali svim zainteresovanima pristup toj građi, skenirane registre matičnih knjiga postavili smo na našu stranicu https://e-arhiva.suarhiv.co.rs/ser pa tako omogućili da se taj prvi korak obavlja i onlajn i besplatno.

SUživo: Da li Istorijski arhiv Subotice organizuje izložbe arhivske građe?

– Da. Od ranijih vremena je to bila uobičajena praksa. U zadnjem periodu imali smo na pr. izložbe praćene katalozima o tri subotičke gradske kuće (2010)

https://www.suarhiv.co.rs/files/katalozi/suboticke-gradske-kuce.pdf

i Subotica na starim kartama i mapama (2011)

https://www.suarhiv.co.rs/files/katalozi/subotica-na-starim-mapama.pdf

ali i jednu virtuelnu izložbu (2017)

https://suarhiv.co.rs/virtualna-izlozba-2017/

Treba istaći da Arhiv ima i razvijenu izdavačku delatnost, pa smo tako ove godine objavili naš časopis Ex Panonnia broj 28, monografiju kojoj sam ja autor Subotica na granici (13. XI 1918 – 4. VI 1920), grad i ljudi, beleške jednog arhiviste te delo Arpada Papa (Árpád Papp) Urbana patologija, Upotreba prostora jednog grada iz provincije, društvo i istorija Subotice (1867–2010).

SUživo: Koje osobine mora da ima neko ko želi da se bavi sa poslom kojim se Vi bavite?

– Preduslov, pored formalnog obrazovanja, mada kod nas ne postoji specifičan obrazovni profil koji bi školovao za ovu struku, nego samo stručni ispit, svakako je i minimum sklonosti ovom poslu, koji mada spolja deluje kao krajnje birokratski, to nije. On daje određenu slobodu i kreativnost. Na primer, kada  u par rečenica treba opisati sadržaj jednog spisa od desetak stranica i sažeti sve najvažnije činjenice iz njega, te ga tako približiti korisnicima. https://historysubotica.wordpress.com/opisi-arhivske-grade-iz-ureda-gradskog-kapetana-1919-godine/

Ovaj naš posao je povezan sa neposrednim svakodnevnim kontaktom sa papirnom dokumentacijom. Često su ti spisi i knjige bili izloženi raznim spoljašnjim uticajima, od kojih vlaga ima najpogubniji uticaj, ali gotovo uvek obiluju prašinom. Zbog toga je poželjno odsustvo alergije na prašinu. Po pravilu u idealnim okolnostima, u nekim modernim arhivima, sva novprimljena građa obavezno prolazi pored čišćenja i temeljnu dezinfekciju u posebnim komorama. Ni mi konkretno ne znamo, pošto se kod nas ne obavljaju mikrobiološke analize građe, šta sve od patogena, gljivica i bakterija, sadrže stari, često u krajnje neadekvatnim uslovima čuvani dokumenti. Ali, to je samo jedan od, reklo bi se banalan, usuda ove profesije, koji nije jedini.

SUživo: Koje su lepe strane posla arhiviste, a koje ne baš lepe?

– Lepe strane se mogu svrstati u dve grupe. Spoznavanje i produbljivanje razumevanja o
prošlim vremenima i ljudima u tom dobu. Samo čitanje starih zapisa daje nam svedočanstvo o nekom konkretnom postupku, pojavi, dešavanju itd. Mi time možemo pratiti, pa se i uživeti u mnoge ljudske živote i sudbine. To je privilegija koju nam pruža sama arhivska građa, njena obrada i sređivanje. Sa druge strane, stoji određeno zadovljstvo kada raspolažući upravo podacima koje smo u našem arhivističkom poslu sistematizovali, sredili ili obradili, radeći na tzv. naučno informativnim sredstvima, sumarnim popisima i analitičkim popisima određenih fondova i zbirki, možemo sve zainteresovane uputiti gde se traže njima potrebne činjenice https://suarhiv.co.rs/cro/djelatnost/znanstveno-informativna-sredstva/analiticki- inventari . To je jedan od naših glavnih poslova i zadataka. Sa tim je povezano i uobličavanje podataka iz iz arhivske građe, njihovo korišćenje u svrhu pisanja članaka, studija, itd. Najmanje lepa a opet po posledicama najteža je pojava ako društvo i šira zajednica nema osećaj potrebe da se arhivi i arhivistika uvažavaju na pravi način. Postoji rašireno pogrešno mišljenje da su arhivi, pa tako i ovaj subotički, samo zatvorene izolovane vremenske kapsule u kojima se pohranjuju i čuvaju dokumenti. No oni su i mnogo više, oni žive i pulsiraju zajedno sa društvenom strukturom u koju su utkani. Bez odgovarajućeg odnosa prema arhivima, ne samo da neće biti moguće valorizovati prošlost nego će i budućnost ostati uskraćena za temelje koje su nam ostavili preci.

SUživo:Arhivske građe je sve više i više, da li u objektu u kojem se nalazi istorijski arhiv Subotice ima dovoljno prostora za smeštaj arhivske građe?

 – Naše kancelarije ali i depoi su na III spratu gradske kuće, što već u startu nije najbolje rešenje. Mesta za prijem “sazrele” građe već odavno tamo nema. Zbog toga i imamo smeštajne prostore još na 5 lokacija u gradu i jednoj u Bačkoj Topoli. Uslovi ni u jednom slučaju nisu idealni, a ima i katastrofalnih kao u Bačkoj Topoli. Razumljivo je samo po sebi kakve teškoće nam izaziva ta činjenica. Taj problem je hroničan, od polovine sedamdesetih godine se zbog toga alarmiraju nadležni, no bez ikakvog bitnog pomaka. Potpuno nova dimenzija je potreba čuvanja podataka koji nastaju u elektronskom obliku, ali ni za to nismo u potpunosti tehnički spremni.