SUživo – Objavljujemo tekst  koji nam je putem kontakt forme dostavio čitalac sajta SUživo

“Pišem ovo dok mi se ruke još uvek tresu od besa i adrenalina. Jutros, po ovoj poledici gde se jedva i peške hoda, a kamoli vozi, opet ista scena: „Kamikaze“ na dva točka su izašle da se igraju sa sopstvenim životima i mojim zatvorom.
Hoće li mi neko objasniti kakav je to mentalni sklop koji sedne na bicikl po čistom ledu? Put je klizav kao ogledalo, a oni se pojave iz sporedne ulice bez kočenja.

Gledam ga ispred sebe – čovek se bukvalno bori sa gravitacijom. Bicikl mu šeta levo-desno, prednji točak samo što ne proklizne, a on “izaziva” sudbinu. Svaki put kad mu se bicikl cimne u stranu u blizni mene, meni srce stane.

Šta ja da radim u tom trenutku? Da kočim? Pa ja na ledu ne mogu da se ukopam u mestu! Ako ga izbegnem naglo, udariću u auto iz suprotnog smera ili sleteti s puta.

Najgore od svega je ta njihova nonšalantnost. Kao da su od gume, kao da put pripada samo njima. Druže, ako ti se gine, nađi neku livadu pa padaj do mile volje. Nemoj mene da nosiš na duši samo zato što si rešio da budeš “ekološki osvešćen” ili tvrdoglav na -5 stepeni i po poledici.
Ja, kao vozač, radim sve što mogu: vozim polako, držim odstojanje, pazim… ali protiv zakona fizike se ne može. Ako ti padneš na pola metra ispred mog branika jer si naleteo na “crni led”, tu nema te kočnice koja pomaže.
Apelujem na sve bicikliste da ostave te dvotočkaše dok se sneg ne otopi i led ne prođe! Da li ste vi ljudi normalni? Nije vredno ničijeg života, a ni mojih pokidanih živaca. Ne terajte me da odgovaram zbog vašeg ludila i neodgovornosti!”

Fotografija: Ilustracija

Podržite i pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link