Subotički advokat Miloš Bojović u ovom tekstu za sajt Suživo objašnjava institut nužnih naslednika i nužnog dela, jedno od ključnih pitanja Zakona o nasleđivanju. Tema je značajna jer se tiče svakog građanina – određuje ko i u kojoj meri mora biti zaštićen prilikom raspodele imovine nakon smrti ostavioca, bez obzira na testament i volju preminulog.

Nužni naslednici i nužni deo

Smrt bliskog srodnika je sama po sebi izuzetno bolna činjenica za sve članove porodice. Postupak koji u tom slučaju sledi naziva se ostavinskim postupkom i on se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. U tekstu koji sledi pokušaćemo da pojasnimo položaj nužnih naslednika i prirodu nužnog dela, koje reguliše Zakon o nasleđivanju.

Nužni naslednici su posebna kategorija zakonskih naslednika kojima, zbog bliskog srodstva sa ostaviocem, po sili zakona pripada određeni deo zaostavštine – tzv. nužni deo. Zakonom o nasleđivanju određeno je da su nužni naslednici ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, kao i svi ostali preci.

Takođe, to mogu biti i usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre i ostaviočevi preci, ali pod uslovom da su trajno nesposobni za privređivanje i da nemaju nužna sredstva za život.

Nužni deo predstavlja deo zaostavštine kojim ostavilac (osoba koja je preminula i čija imovina je predmet nasleđivanja) nije mogao da raspolaže. Zakonom se prilikom određivanja nužnog dela pravi razlika između naslednika koji pripadaju prvom naslednom redu i ostalih naslednika. Prvim nužnim naslednicima, odnosno ostaviočevim potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima i bračnom drugu, pripada polovina zakonskog dela, dok ostalima pripada trećina istog.

Nužni deo se određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada. Da bi se utvrdio zakonski deo koji pripada svakome od naslednika, potrebno je prvo utvrditi vrednost celokupne zaostavštine, koju predstavlja celokupna ostaviočeva imovina – testamentom ostavljena imovina, svi pokloni koje je učinio zakonskim naslednicima, kao i svi pokloni koje je u poslednjih godinu dana života učinio drugim fizičkim licima. Vrednost zaostavštine zatim se umanjuje za sve ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine.

Uslov za postojanje nužnog dela je da naslednik mora biti pozvan na nasleđivanje po osnovu zakona. Deo zaostavštine koji bi mu na taj način pripao predstavlja osnov za izračunavanje nužnog dela.

Razlikujemo dve grupe naslednika:

1.Naslednici čiji nužni deo iznosi ½ zakonskog dela: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i ostaviočev bračni drug.

2.Naslednici čiji nužni deo iznosi ⅓ zakonskog dela: svi ostali nužni naslednici.

Primer:

Iza jednog od roditelja koji je preminuo ostala su, u prvom naslednom redu, njegova dva sina. Oni po zakonskom nasleđivanju imaju pravo na po ½ celokupne zaostavštine. Međutim, ostavilac je testamentom celokupnu svoju imovinu ostavio svojoj sestri (koja se nalazi u drugom naslednom redu) i time povredio pravo svojih sinova na nužni deo. Kako nužni deo ostaviočevih sinova iznosi ½ zakonskog dela, njihov nužni deo će iznositi po ¼ celokupne zaostavštine, dok će ostaviočeva sestra po osnovu testamenta naslediti ½ zaostavštine.

Nužni naslednik svoje pravo ostvaruje nakon što se prvo namire ostaviočevi poverioci, a pre nego što testamentalni naslednici i legatari ostvare svoja prava. Testamentarni naslednici i legatari predstavljaju dužnike nužnim naslednicima i oni srazmerno svojim naslednim delovima duguju nužni deo. Ako njihovi srazmerni delovi nisu dovoljni da se nužni deo namiri, nužni naslednik može tražiti i vraćanje poklona kako bi se došlo do pune vrednosti nužnog dela. Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su činjeni – prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno, vraća se onaj koji je ranije dat, i tako redom. Ako je više poklona učinjeno istovremeno, oni se vraćaju srazmerno.

Zakonom o nasleđivanju predviđena je mogućnost da, u slučaju kada ostavilac testamentom nije ništa odredio, nužnim naslednicima bude isplaćena novčana protivvrednost nužnog dela. Na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne i određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.

Pravilo je da nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, ali samo do visine nužnog dela.

Rokovi za ostvarivanje prava na nužni deo su sledeći:

•Ako se nužni deo isplaćuje u novcu, rok je 3 godine od proglašenja zaveštanja, odnosno 3 godine od ostaviočeve smrti ako je pravo povređeno poklonom.

•Ako se nužni deo ostvaruje kao deo stvari i prava iz zaostavštine, smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se tražiti u roku od 3 godine od proglašenja zaveštanja, a vraćanje poklona u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti.

Moguće je i da dođe do sporazuma između nužnih naslednika i testamentarnih naslednika i poklonoprimaca o ostvarivanju prava na nužni deo. Ako sporazum izostane, nužni naslednici svoja prava ostvaruju podnošenjem tužbe, kojom pokreću postupak.

U našem pravu postoje i slučajevi ograničenja prava na nužni deo – delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika. U tom slučaju ostavilac može, u formi testamenta, isključiti jednog ili više nužnih naslednika kada se ispuni zakonski uslov da se nužni naslednik teže ogrešio o njega povredom zakonske ili moralne obaveze, poput grubog i uvredljivog odnosa prema ostaviocu, umišljajnog izvršenja krivičnog dela prema ostaviocu ili njegovim najbližima, ili odavanja neradu i nepoštenom životu. Da bi ovakvo isključenje bilo punovažno, mora biti učinjeno u obliku predviđenom za testament, na jasan način, i uz postojanje razloga u trenutku ostaviočeve smrti.

Pored toga, postoji i mogućnost lišenja nužnih naslednika prava na nužni deo, što se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke. Ako je neki od potomaka rasipnik ili prezadužen, ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali isključivo u korist njegovih potomaka (ostaviočevih unuka, praunuka itd.). Da bi lišenje bilo punovažno, mora biti učinjeno u formi testamenta, a u trenutku ostaviočeve smrti lišeni potomak mora imati maloletno dete ili unuka, ukoliko je dete umrlo.

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link