Pitali smo subotičkog advokata Miloša Bojovića: Ko ima pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode?
Ako ste se nekada zapitali da li lica koja su neosnovano bila lišena slobode, bilo da je u pitanju boravak u pritvoru ili zatvoru, imaju pravo na naknadu štete, odgovor je pozitivan. U našem zakonodavstvu svako lice, koje je neosnovano lišeno slobode ima pravo na adekvatnu odštetu a u postupku naknade štete odštetni zahtev je usmeren ka Republici Srbije, odnosno najpre ka ministarstvu koje je nadležno za poslove pravosuđa.
Krenimo redom, šta zapravo znači pojam neosnovanog lišenja slobode ?
Definiciju sadrži Zakon o krivičnom postupku, koji neosnovano lišenim slobode smatra lice:
Koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
Koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
Koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
Koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Licu koje je neosnovano lišeno slobode povređena su brojna kako ustavna, tako i zakonska prava, od kojih se izdvajaju pravo na slobodu i bezbednost proklamovano Ustava naše zemlje kao i pravo na slobodu kretanja takođe iz Ustava RS. Konkretan obim povređenih prava specifičan je za svaki konkretni slučaj i za svako lice indivitualno. Ukoliko je lice bilo zaposleno pa mu je npr. usled neosnovano određenog pritvora dođe do prestanka radnog odnos u tom slučaju radi se o povredi prava na rad. Sa druge, lice neosnovano lišeno slobode trpi određeni stepen sramote, jer je često stigmatizovano od strane okoline, te mu je time povređena čast i ugled, kako je propisano Zakonom o obligacionim odnosima. Sve te okolnosti svako lice drugačije, subjektivno doživljava. Naročito je upečatljiv slučaj ako to lice ima maloletnu decu koje usled neosnovanog lišenja sloboda ne može da viđa osim prilikom poseta, što svakako ne može da zameni ulogu roditelja na slobodi u vaspitanju dece. Takođe, boravak u zatvoru određena lica mogu da dožive izrazito traumatično i da na njih ostavi brojne negativne posledice. Vrsta povređenih prava u ovakvoj situaciji može da bude zaista brojna, te je potrebno da se u svakom pojedinačnom slučaju ceni obim povređenih prava a samim tim i visina štete koja je licu neosnovano lišenom slobode naneta.
Naknada štete nastale neosnovanim lišenjem slobode mora uvek glasiti na određeni novčani iznos, obzirom da je novac i ovom prilikom kao i kod drugih vrsta naknade štete ekvilalent pretrpljenoj štete. Prilikom naosnovanog lišenja slobode obavezno dolazi do povrede prava lica koja su nematerijalnog karaktera, poput pomenutih ustavnih prava na slobodu i bezbednost i prava na slobodu kretanja. Iako su licima povređena prava koja su nematerijalnog karaktera, naknada štete može da se vrši jedino u novcu. Takva naknada ima za cilj da kod oštećenog lica proizvede satisfakciju približnog inteziteta šteti koju je neosnovanim lišenjem slobode pretrpelo.
Sa druge strane, materijalna šteta predstavlja štetu koja se izražava u novcu. Ovaj vid štete se takođe javlja prilikom neosnovanog lišenja slobode. Najčešći vid materijalne štete prilikom neosnovanog lišenja slobode jeste zarada koju bi oštećeni ukoliko je u radnom odnosu ostvarivao da je bio u mogućnosti da je ostvaruje za vreme za koje je bio neosnovano lišen slobode. Ovaj vid štete je relativno lak dokoazivati i obračunava se odnosom zarade koju bi oštećeni u vreme neosnovanog lišenja slobode ostvarivao u osnodu na vremena u kojem je bio onemogućen da ostvaruje zaradu usled neosnovanog lišenja slobode.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete. Specifičnost ovog postupka se ogleda u tome da je oštećeni dužan da se prvo obrati Ministarstvu za poslove pravosuđa pismenim zahtevom radi postizanja sporazuma o postojanju štete i visini i vrsti naknade. U zahtevu koje upućuje ministarstvu, neophodno je da oštećeno lice postavi odštetni zahtev u određenom novčanom iznosu, za koji smatra da bi pretstavljao pravičnu naknadu štete spram štete koju je pretrpelo. O zahtevu oštećenog odlučuje komisija za naknadu štete, tek nakon što zahtev podnet Ministarstvu ne bude usvojen, odnosno ukoliko Ministarstvo o njemu ne odluči u roku od 3 meseca, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete.
Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud računajući od dana prijema odluke apelacionog suda.
Pročitajte ostale savete na sledećem linku
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
PROČITAJTE JOŠ:
5
