U eri sveprisutnog nadzora, postavlja se pitanje da li snimci sa auto-kamera i kućnih sigurnosnih kamera mogu poslužiti kao validni dokazi u krivičnim i prekršajnim postupcima. Ovi snimci mogu igrati ključnu ulogu u dokazivanju krivice ili nevinosti, ali njihova zakonitost zavisi od više faktora, uključujući način na koji su snimljeni i korišćeni.

Pravni okvir i zakonitost snimaka

Snimci sa auto-kamera i sigurnosnih kamera na kućama spadaju u oblast zaštite podataka o ličnosti. Njihova upotreba regulisana je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o privatnom obezbeđenju, koji određuju uslove pod kojima se kamere mogu koristiti i kako se prikupljeni podaci smeju obrađivati.

Advokat Miloš Bojović u svom objašnjenju za naš portal Suzivo.com naglašava:

“Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o privatnom obezbeđenju regulišu način postavljanja i korišćenja sigurnosnih kamera i da se postavljanje kamere kvalifikuje kao obrada podataka o ličnosti, da je za postavljanje kamere neophodna saglasnost, odnosno licenca Ministarstva unutrašnjih poslova, te da i u slučaju dobijanja licence ista ne može služiti za snimanje javnih površina, već isključivo privatnih poseda.”

Ovo znači da snimci dobijeni sa kamera postavljenih na privatnim objektima ili u automobilima mogu biti sporni ako su zabeleženi na način koji narušava pravo na privatnost ili su prikupljeni nezakonito.

Auto-kamere kao dokaz

Auto-kamere sve su češće u vozilima, a njihovi snimci mogu biti ključni u dokazivanju odgovornosti u saobraćajnim nesrećama. Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji jasan zakonski okvir koji reguliše njihovu upotrebu u sudskim postupcima. Sud će u svakom slučaju pojedinačno procenjivati da li je snimak zakonit i da li može biti prihvaćen kao dokaz.

Ako je snimak načinjen na javnom putu bez namere narušavanja privatnosti drugih učesnika u saobraćaju, veća je verovatnoća da će sud dozvoliti njegovo korišćenje. Ipak, ukoliko je snimanje obuhvatilo privatne prostore bez saglasnosti vlasnika, može se smatrati nezakonitim dokazom.

Kućne sigurnosne kamere i pravni aspekti

Snimci sa kućnih kamera često se koriste za zaštitu imovine, ali njihova upotreba u sudskom postupku zavisi od toga da li su kamere postavljene u skladu sa zakonom. Ako kamera snima samo privatni posed vlasnika, ti snimci imaju veću šansu da budu prihvaćeni kao dokazi.

Međutim, ako kamera snima javnu površinu, susednu imovinu ili unutrašnjost tuđe kuće, sud može odbaciti takav snimak kao nezakonit.

Advokat Miloš Bojović ističe:

“Postupajući sudija u svakom konkretnom slučaju treba da proveri da li je određen video snimak zakonit dokaz. Ukoliko se utvrdi da jeste, onda se smatra za dokaz na osnovu koga može da se donese presuda. Ono što može da se kaže na osnovu dosadašnje sudske prakse jeste da postoji tendencija prihvatanja snimaka sigurnosnih kamera kao dokaza u krivičnim postupcima.”

Zaključak

Iako ne postoji univerzalno pravilo, sudovi u Srbiji sve češće prihvataju snimke sa auto-kamera i kućnih kamera kao dokaze u postupcima. Ključni faktor je zakonitost snimanja – ako su snimci pribavljeni u skladu sa propisima, mogu igrati presudnu ulogu u dokazivanju istine.

Kako bi se izbegli pravni problemi, vlasnici kamera treba da vode računa da ne narušavaju privatnost drugih i da koriste snimke isključivo u svrhu zaštite svojih prava i interesa.

Pročitajte ostale savete na sledećem linku

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link