Na fotografiji objavljenoj na Facebook stranici „Subotica nekada i sada“, vidi se gradski autobus kako staje pored pozorišta u samom centru grada. Danas bi to bilo nezamislivo, ali tada je to bio deo svakodnevice. Ljudi u kaputima, sa torbama u rukama, strpljivo čekaju svoj red – svedočanstvo o vremenu koje je daleko iza nas, ali i dalje živo u pamćenju Subotičana.

U komentaru ispod slike, Stevan Lulić navodi da je prva autobuska linija povezivala Gradsku kuću i Palić, i da je vozio samo jedan autobus marke Lejland, isti kao oni u Londonu. Pravi prevoznički zamah došao je krajem pedesetih i početkom šezdesetih, kada su stigli Ikarus autobusi i otvorene nove linije ka Zorki, Senćanskom groblju i Bajskom putu, a ubrzo zatim i ukinut tramvaj.

Dodatna sećanja podelili su i drugi korisnici. „Trojka za Makovu sedmicu prolazila je pored gradske kuće, poslednji autobus išao je u 22:10“, piše Jović Bogdan. Komentatori se slažu – to su bile sedamdesete godine, kada se znalo redovno i tačno kada ide poslednji autobus.

Ova objava izazvala je niz emotivnih reakcija – nostalgična podsećanja na vreme kada je gradski prevoz bio pouzdan, a ljudi su se oslanjali na njega svakog dana. Fotografija i komentari zajedno čuvaju delić prošlosti Subotice i svedoče o svakodnevici koja se nekada podrazumevala.