Zahvaljujući Stevanu Mačkoviću iz Istorijskog arhiva Subotice, imamo privilegiju da zavirimo u bogatu prošlost našeg grada kroz autentične priče, dokumente i fotografije. Njegova posvećenost očuvanju lokalne istorije omogućava nam da se bolje upoznamo sa svakodnevnim životom, izazovima i događajima koji su oblikovali Suboticu kakvu danas poznajemo.

Zahvaljujući Stevanu, ovog puta imamo priliku da vam predstavimo priču o “Željezničaru” i njegovom značaju za tekstilnu industriju Subotice i šire.

Početak i razvoj
Sve je počelo 1948. godine kada je rešenjem Glavne direkcije za snabdevanje železničara osnovano preduzeće za izradu odela i uniformi u Subotici. U skromnim početnim uslovima, radilo je tek nešto više od 100 zaposlenih u prostoru železničke stanice. Do 1956. godine broj zaposlenih porastao je na 281, a preduzeće je izraslo iz male radionice u ozbiljniju proizvodnu jedinicu.

Rast i modernizacija
Godine 1955. započela je proizvodnja konfekcije, a od 1956. preduzeće je započelo proces modernizacije i diversifikacije proizvodnje. Prvo su izrađivali uniforme za železničare, policiju i poštu, ali su kasnije uveli širi asortiman proizvoda, od dečije konfekcije do ženske i muške odeće. Uspesi su se nizali zahvaljujući investicijama u mašinski park i širenju saradnje s partnerima iz inostranstva.

Širenje poslovanja
Godine 1963. dolazi do velike integracije – spajanja preduzeća “Titovka” i “Željezničar”, što je donelo bolje poslovne uslove i veću stabilnost. Nastala je i prodajna mreža sa 31 prodavnicom, a preduzeće je započelo izvoz na zahtevna tržišta zapadne Evrope, uključujući Nemačku i Francusku. Zahvaljujući ovim potezima, “Željezničar” je tokom 60-ih i 70-ih postao značajan igrač u tekstilnoj industriji Jugoslavije.

Kriza i izazovi
Godine 1973. preduzeće se suočilo s velikim problemima. Porast cena sirovina i nepovoljni uslovi na stranim tržištima doveli su do smanjenja posla. Broj zaposlenih bio je preko 1.100, ali se preduzeće borilo da održi kapacitete. Uspelo je da prebrodi krizu zahvaljujući izvozu “lon” poslova i povećanoj specijalizaciji proizvodnje.

Usponi tokom 70-ih
Do kraja 70-ih, “Željezničar” je modernizovao pogone i povećao proizvodnju. Proizvodi poput zimskih kaputa za SSSR, ženskih mantila za Francusku i radnih uniformi za Nemačku pokazali su njegovu sposobnost prilagođavanja različitim tržištima. Dečija konfekcija, koja se proizvodila pod brendom “Snežana”, postala je jedan od najuspešnijih segmenata.

Problemi 80-ih
Ulaskom u 80-e, tekstilna industrija u Jugoslaviji suočila se s velikim izazovima. “Snežana” je 1986. poslovala s gubicima, dok su mnogi pogoni radili s minimalnim kapacitetima. Požar u kompleksu 1986. dodatno je pogoršao situaciju, a nedostatak investicija i podrške privrede doveo je do stagnacije.

Nasleđe
Iako je “Željezničar” tokom decenija postao simbol tekstilne industrije Subotice, prelazak iz socijalističkog sistema u tržišnu ekonomiju doneo je velike promene. Usponi i padovi ove konfekcije odražavaju širu priču o razvoju industrije, ali i izazove s kojima se suočavala u periodu intenzivnih ekonomskih transformacija.

Priča o “Željezničaru” nije samo priča o fabrici, već i o ljudima – radnicima, krojačicama, dizajnerima i menadžerima koji su radili na tome da proizvodi iz Subotice stignu na police širom sveta. Njihov trud ostavio je neizbrisiv trag u industrijskoj istoriji grada.

Celokupnu dužu verziju priče možete pročitati na sajtu Stevana Mačkovića klikom na link, gde vas očekuju i mnoge druge sjajne priče iz bogate istorije Subotice.

 

Izvor: historysubotica.wordpress.com

 

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link