Kuća Dežea Joa u Subotici predstavlja jedinstven spoj arhitektonske vrednosti i istorijskog značaja, ali i bolno podseća na zapostavljeno kulturno nasleđe. Izgrađena u stilu neorenesanse, ova jednospratna zgrada do danas je sačuvala svoje izvorne eklektičke karakteristike fasade.

 

Originalni plan i izvedba

Na spratu kuće bila su projektovana dva stana — jedan u glavnom objektu, a drugi u dvorišnom krilu. U prizemlju su se nalazila dva prostrana dućana, dok su u dvorišnom krilu bile štale i pomoćne prostorije. Za razliku od većine najamnih kuća u Subotici, dvorište ove kuće nije imalo pristup za kola zbog uzane parcele.

Zbog nedostatka prostora, glavno stepenište nije moglo biti smešteno u uličnom delu zgrade, već je planirano na spoju uličnog trakta i dvorišnog krila. Međutim, kuća nije u potpunosti izvedena prema projektu — ulaz je napravljen mnogo uži, a stepenište je ipak postavljeno unutar glavnog dela zgrade, uz sam ulaz.

 

U prizemlju su na kraju bila tri lokala, dok je magacin bio smešten u dvorišnom krilu. Dva stana na spratu su ostala, a u prizemnoj građevini u dvorištu bile su kabine i garderobe.

Parno kupatilo — luksuz za svoje vreme

Kuća je bila poznata i po parnom kupatilu koje je obuhvatalo:

• Mali i veliki bazen,
• Parnu kupku sa toplim vazduhom,
• Hladni bazen,
• Tuševe,
• Pomoćne prostorije (kotlarnica, radionica, prostorija sa postrojenjima).

Deže Jo, poznat kao trgovac, zelenaš, ali i inovator, 1891. godine patentirao je mašinu za bušenje arteskih bunara. Njegov preduzetnički duh ogledao se i u gradnji kuće. Dno bazena izliveno je od betona, a u međuspratnoj konstrukciji prvi put su primenjene betonske grede sa ispunom od recontra opeka, što je bilo inovativno za individualnu gradnju tog vremena.

Arhitektonske karakteristike

Prizemlje kuće odlikuje sedam jednostavnih otvora, od kojih je poslednji uzana kapija. Spratno fasadno platno bogatije je dekorisano — zidna malterska i gipsana plastika u luneti iznad prozora prikazuje vegetabilne i zoomorfne motive.

Centralni balkon izrađen je od kovanog gvožđa, a iznad balkonskih vrata nalazi se plemićki grb porodice Jo od Sentivana. Isti grb u boji može se videti i unutar suvog ulaza.

 

Proširenje kupatila i reakcija javnosti

Proširenje Joovog kupatila 1893. godine subotička javnost dočekala je sa oduševljenjem. Novine Bačvanin tada su pisale:

“Vlasnik dosadašnje parne kupke g. Dezider Jo proširio je svoju kupku dozidavši jedno dugačko krilo u kome je po svim današnjim modernim zahtevima sagradio krasan veliki bazen sa mlakom vodom, manji sa hladnom i mnoge veoma dobre tuševe.”

Ovaj potez bio je prava retkost za konzervativnu subotičku sredinu krajem XIX veka, a Jo je pohvaljen što je, ne žaleći trošak, pružio građanstvu nešto neophodno.

Propadanje kulturnog dobra

Nažalost, parno kupatilo i najamna kuća Dežea Joa danas predstavljaju nepokretno kulturno dobro koje zbog neodržavanja i nedostatka funkcije nepovratno propada. Još sedamdesetih godina XX veka kupatilo je bilo u upotrebi, dok je danas od nekadašnjeg Fekete kupatila ostalo veoma malo.

Ulaz je urušen, pristup malom bazenu je gotovo nemoguć, a iza gomile smeća nazire se tek poneki sjaj keramičke obloge. Glavni bazen još uvek zadržava vodu u delu koji nije uništen, a delove tavanice pridržavaju gvozdeni stubovi. Na zidovima se mogu videti niše, gde su, pretpostavlja se, nekada stajale skulpture.

Izgubljene vrednosti i opomena za budućnost

Subotica je još 1879. godine dobila zatvoreni bazen i parno kupatilo zahvaljujući preduzetničkom duhu i ličnom kapitalu Dežea Joa. Ovaj objekat bio je dokaz napredne tehnologije i vrednosti subotičkog društva krajem XIX veka.

 

Auto teksta: Tatiana Shchukina

Informacije su preuzete iz knjige Gradotvorci 1 autora Viktorije Aladžić, Mirka Grlice i Gordane Prčić-Vujnović.

 

Podržite i pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link