Zahvaljujući Stevanu Mačkoviću iz Istorijskog arhiva Subotice, imamo privilegiju da zavirimo u bogatu prošlost našeg grada kroz autentične priče, dokumente i fotografije. Njegova posvećenost očuvanju lokalne istorije omogućava nam da se bolje upoznamo sa svakodnevnim životom, izazovima i događajima koji su oblikovali Suboticu kakvu danas poznajemo.

Ovog puta imamo priliku da vam predstavimo priču o štampariji Minerva iz Subotice.

Štamparija Minerva d.d. bila je jedno od najvažnijih preduzeća Subotice tokom prve polovine 20. veka, čije postojanje oslikava prelomne trenutke u ekonomiji, društvu i politici tog vremena. Njena priča počinje 1911. godine, osnivanjem štamparije Aladara Hirta (Hirth). Tokom Prvog svetskog rata, štamparija se transformisala u deoničko društvo pod nazivom Bácsmegyei Napló r.t., s glavnicom od 35.000 kruna.

Godine 1915. porodica Fenjveš (ranije Fridmann) preuzela je većinski paket deonica, dok je Hirt ostao poslovođa. Ova porodica nije bila samo vlasnik, već i motor preduzeća, unoseći inovacije i šireći aktivnosti. Tako su 1917. osnovali i bioskop Korzo mozi.

Preimenovanje i uspon štamparije

Dana 30. jula 1920. godine, na godišnjoj skupštini deoničara, odlučeno je da štamparija promeni ime u Minerva. Luka Vukov predložio je ovu promenu, a novo ime simbolizovalo je obrazovanje i napredak. Od tada, štamparija je poslovala kao Minerva deoničko društvo i nakladništvo d.d., s povećanom glavnicom od 150.000 dinara.

Minerva je ubrzo postala tehnološki lider u regionu. Nabavkom rotacionih mašina i linotip mašina Ideal, štamparija je bila među najbolje opremljenima u Vojvodini. Godine 1926. stigle su dve moderne mašine iz Mađarske, koje su omogućile efikasnije slaganje i štampanje.

Razvoj i društveni značaj

Do 1925. godine Minerva je zapošljavala 45 radnika, uključujući pet stranaca. Godine 1932. broj zaposlenih porastao je na 40, dok je godišnja potrošnja hartije dostigla 30 vagona. Štamparija je izdavala Bácsmegyei Napló, jedan od najvažnijih lokalnih listova, koji je ostvarivao značajne prihode – u 1935. godini prodaja lista donela je prihod od 2.749.595 dinara.

Porodična dinamika i izazovi

Porodica Fenjveš bila je ključna za razvoj štamparije. Franjo Fenjveš i njegov brat Lajčo, urednik lista Napló, imali su najveći broj deonica. Iako je štamparija bila uspešna, 1926. godine suočila se s finansijskom krizom, a konkurenti su sugerisali da je spašena finansiranjem iz Budimpešte. Bez obzira na poteškoće, Minerva je opstala i nastavila da raste.

Nova zgrada štamparije, izgrađena 1923. godine u Zmaj Jovinoj ulici 3, postala je simbol njenog uspona. Godine 1926–27. objekat je proširen i modernizovan po projektu inženjera Đule Valija.

Kraj jednog doba

Tokom Drugog svetskog rata, Minerva je preuzeta od strane mađarske zadruge Kršćanska zadruga štampe, koja je štampala listove u službi okupatorskih vlasti. Porodica Fenjveš pretrpela je velike gubitke. Jelisaveta Fenjveš, vlasnica najviše deonica, stradala je u Aušvicu 1944. godine. Slična sudbina zadesila je i druge članove porodice.

Nakon rata, 1945. godine, nova komunistička vlast konfiskovala je imovinu štamparije. Greškom, Jelisaveta Fenjveš bila je proglašena za narodnog neprijatelja, što je kasnije ispravljeno, ali imovina joj nikada nije vraćena.

Značaj Minerve

Štamparija Minerva nije bila samo mesto proizvodnje knjiga i novina, već i simbol kulturnog i ekonomskog života Subotice. Njena priča odražava složene odnose između inovacija, politike i ljudskih sudbina u turbulentnim decenijama 20. veka. Danas, zgrada u Zmaj Jovinoj ulici 3 stoji kao svedočanstvo jedne bogate, ali tragične istorije.

Za celokupan tekst i dodatne istorijske izvore posetite portal Stevana Mačkovića, poznatog subotičkog istoričara i direktora Istorijskog arhiva u Subotici.

Izvor: subotickaistorijagroup.wordpress.com

Izvor broj 2 : suistorija.wordpress.com

 

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link