Jedna od najimpresivnijih najamnih zgrada u Subotici nalazi se u Ulici Vladimira Nazora, gde zauzima gotovo polovinu uličnog fronta jedne strane. Ova monumentalna građevina projektovana je 1929. godine od strane arhitekte Đule Valija, na zahtev Jožefa Rufa, vlasnika čuvene fabrike bombona “Braća Ruf”.

Izgradnja palate imala je za cilj da ispravi regulacionu liniju ulice, a njen gabarit gotovo u potpunosti zauzima parcelu koja je, prema katastarskim podacima iz 1838. godine, bila deo prvog kvarta pod brojem 16. Plac, na kome je prvobitno bio vrt, pripadao je raznim vlasnicima, uključujući profesora Ferenca Čobota i njegovu porodicu.

Arhitektonske karakteristike i organizacija prostora:
Palata je dvospratna građevina sa dva ulaza i dva stepeništa. Prizemlje je namenjeno komercijalnim prostorima, sa deset lokala, dok se na spratovima nalaze stanovi različitih veličina – dvosobni, trosobni i četvorosobni. Stanovi su projektovani sa savremenim rešenjima za to doba, uključujući odvojene kuhinje, kupatila i sobe za poslugu.

Arhitektonska rešenja Đule Valija, karakteristična za međuratni period, ogledaju se u fasadi koja spaja funkcionalnost i dekorativnost. Rufova palata, zajedno sa Kemenjevom, ima fasade u stilu neoeklekticizma, prepoznatljive po asimetričnom rasporedu elemenata i bogatoj upotrebi veštačkog kamena i teranova.

Inovacije u gradnji:
Zgrada je opremljena savremenim instalacijama za to vreme – vodovodom, kanalizacijom, plinskim grejanjem i prirodnom ventilacijom. Podovi stanova izrađeni su od američkog hrasta, dok su pomoćne prostorije imale mozaik ploče. Posebna pažnja posvećena je izolaciji, koja je postignuta korišćenjem plutanih ploča ispod podova.

Nasleđe i istorijski značaj:
Rufova palata ne samo da predstavlja simbol funkcionalne i dekorativne arhitekture međuratnog perioda, već nosi i tragove bogate porodične istorije. Rufova fabrika bombona, koja je radila do 1942. godine, preteča je današnjeg “Pionira”. Jožef Ruf, uprkos pokušaju prelaska u katoličanstvo, nije uspeo da izbegne progone tokom rata, a posle rata nije povratio vlasništvo nad fabrikom.

Danas, Rufova najamna palata ostaje jedan od najprepoznatljivijih arhitektonskih dragulja Subotice, čuvajući uspomenu na vreme kada su funkcionalnost i estetika bile u savršenom balansu.

Informacije su preuzete iz knjige “Gradotvorci 1” autora Viktorije Aladžić, Mirka Grlice i Gordane Prčić-Vujnović.

Autor za SUživo : Tatiana Shchukina

Izvor naslovne fotografije: Istorijski arhiv Subotice

 

Pročitajte i “Oni su napravili prve NEGRO bombone – “Braća Ruff””

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link