Rakija lošeg kvaliteta se u srpskom narodu zove “brlja”, a ona čiji je kvalitet odličan  “gromovača”.Za rakiju kažu da je najbolja ako imate prijatelje, a opasna je ako vam je ona jedini prijatelj.

Na Balkan je stigla sa Turcima u 15. veku, ali kao lek. U drugoj polovini 16. veka na Balkanu dolazi do velikog skoka konzumiranja i proizvodnje rakije, a očigledno se nije koristila samo za lek.

Malo stariji Subotičani  pa i oni koji nisu skloni degustaciji alkoholnih pića, sigurno pamte ljutovačku rakiju „kocku”.

Po subotičkim  kafanama i restoranima, svadbama,rođendanima,veseljima,imendanima,slavama,praznicima… uvek se prvo pita da li želite “domaću” rakiju.

U Subotici većina seoskih, a i gradskih domaćinstava, ima kazan i “peče” svoju rakiju.  Svako od njih najčešće ima svoj “tajni sastojak” zbog koga je njegova rakija bolja od bilo čije druge i strastveno brani svoje mišljnje kako bi i zašto rakiju trebalo baš tako peći. Takođe se u Subotici organizuju i mnogi festivali posvećeni ovom piću.

 

Rakija se pravi od raznih vrsta voća – šljive, jabuke, kajsije, dunje, kruške, grožđa, smokve, maline, kupine, a često se u nju dodaje razno lekovito bilje(travarica, komovica i kleka) i med (medovača), kako bi se poboljšao ukus i kvalitet. Popularna šljivovica jedini je zaštićeni brend Srbije.