U susret Uskrsu, jedna Subotičanka koja već duži period živi i radi u Nemačkoj, podelila je sa nama svoj doživljaj povratka na subotičku pijacu. Iako svakodnevica u Nemačkoj podrazumeva preciznost i efikasnost, ništa, kaže, ne može da zameni šarenilo i dušu koje ima srpska pijaca pred praznik.
„Uskrs je pred vratima, a mene je srce povuklo na mlečnu pijacu. Htela sam da osetim tu živost, miris domaćih proizvoda, da čujem dijalekte i osetim ritam naroda“, priča Marija Kujundžić, koja sada živi u Nemačkoj.
Međutim, osim nostalgije, zatekla ju je i – realnost cena. „Deset grančica tradicionalnih ‘cica maca’ – 1.850 dinara. Za te pare sam kupila kilogram divljeg očišćenog šarana i kilogram gojenog šarana. Pa se zapitam – da li je dekoracija skuplja od ručka?“, pita se ona.
Upoređujući Nemačku i Srbiju, Marija ističe da su osnovne prehrambene namirnice u Nemačkoj uglavnom jeftinije. „Kafa Gold Nes, na primer, ovde je 1.500 dinara, a u Nemačkoj 10 evra. Povrće je tamo čak i jeftinije. Ali ono što oni nemaju, to su naši običaji i toplina pijace. Kod njih za Uskrs nema kuvanja šunke, nema farbanja jaja kao kod nas, nema ni ‘polivačine’ – sve se svede na jedan lep ručak i to je to. Ne drže tradiciju kao mi“, zaključuje.
Mariju je na pijaci pratio i zet, tog dana on je bio i njen fotograf, kako kaže, „odlično se snalazi po Subotici i zna gde može da se parkira“. Na trenutak, kroz oblačno subotičko prepodne, vratila se u mladost. „Na pijaci sam ponovo bila ona devojčica koja je s mamom kupovala sir i kajmak, slušala ciku prodavaca i mirisala domaći kulen.“
Za kraj, šalje poruku: „Gde god da ste – ne zaboravite pijacu. To nije samo mesto kupovine. To je čuvar identiteta, tradicije i naše duše.“
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
17
2
