Polovina zaposlenih je u maju primila platu do najviše 84.000 dinara. Statistički podaci pokazuju da plate ne prate inflaciju. Prema mišljenju potrošača, posledice poskupljenja osećaju se ne samo pri svakodnevnoj kupovini, već i u okviru celokupnog porodičnog budžeta.
Cene u Srbiji neprekidno rastu. Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, u junu su u odnosu na prethodni mesec rashodi za slobodno vreme i kulturu porasli za 2,2%, za hranu i bezalkoholna pića za 1,7%, za prevoz za 0,9%, dok su usluge restorana i hotela poskupele za 0,6%. Sve više domaćinstava se žali da moraju da se odreknu nekih uobičajenih proizvoda, jer su postali preskupi. Subotičani ističu da sada moraju kupovati pažljivije i promišljenije.
Edit Mošo iz Subotice kaže:
„- Kupujem od svega pomalo, najviše voće i salatu, ali sve je skuplje, gotovo duplo skuplje nego prošle godine. Ipak, kupujemo ono što je neophodno.
– Koliko u proseku potrošite u prodavnici?
– Po najmanje 2.000 dinara, sa tim krećem. I na pijaci isto, 2.000–3.000, ali tada ne kupujem meso, samo povrće i voće.“
Erika Lončarević najviše troši na hranu i lekove. Skupocene sokove više ne kupuje jer smatra da je sve poskupelo. „Mlečni proizvodi su poskupeli, da ne govorimo o mesu. Sve vrste salama i mesa. I povrće, i voće. Svake nedelje kada odem u kupovinu, ako je stigla nova roba, odmah su i cene drugačije.“
Prosečna bruto plata u Srbiji u maju iznosila je 148.930 dinara, dok je neto – bez poreza i doprinosa – bila 107.705 dinara.
Laslo Karai, ekonomista, objašnjava: „Skoro 40% prihoda trošimo na hranu, a još 20% odlazi na režije. Dakle, za ostalo ne ostaje mnogo. Ako nema tražnje, prema zakonima tržišta, cene bi trebalo da padaju. Međutim, s druge strane, ako 40% prihoda trošimo na hranu, to znači da raste tražnja, pa cene opet rastu, jer veća tražnja vodi ka višim cenama.“
Vladimir Vasić, finansijski stručnjak ističe da kreatori ekonomske politike gledaju proseke, i često zanemaruju one koji zarađuju 50.000–60.000 dinara. „Mi imamo, recimo, skoro četiri milijarde evra godišnje donacije iz inostranstva. To su naši ljudi koji šalju svojim rođacima. To je dodatni impuls i tako mi zapravo i živimo. Drugi jeste kredit. Skoro 50 odsto svih kredita su gotovinski.“
Vasić upozorava da česti gotovinski krediti nisu preporučljivi, jer kamate predstavljaju dodatni izdatak.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da od 1. septembra kreće veliki program podrške koji bi trebalo da pomogne srednjem sloju i građanima koji žive u težim uslovima. Ovaj plan je potvrdio i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, istakavši značaj socijalnih mera pred predstojeći zimski period.
“Država sprema novi paket podrške građanima imajući u vidu predstojeću ogrevnu zimsku sezonu, a vi znate da je septembar uvek veoma izazovan za naše građane. Počinje nova školska godina, priprema za zimski period, dodatni troškovi, a izlazite iz sezone letnjih odmora, godišnjih odmora, raspusta, kada ljudi imaju svakako veću potrošnju.”
Vučević je naglasio da će među merama koje slede na jesen biti snižavanje cena osnovnih proizvoda, smanjenje kamata, kao i obezbeđivanje jeftinijeg ogreva i električne energije. Najavljeno je da će konkretne mere i detalji biti saopšteni nakon 25. avgusta.
Izvor: Pannon RTV
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
2
1
