Postoje mesta gde riblji paprikaš prestaje da bude samo jelo i prerasta u iskustvo. Na prvi pogled – ništa drugačije od brojnih čardi u Subotici i Paliću u kojima smo već sedeli. Ali upravo tu dolazi ono neuhvatljivo: osećaj da je sve na svom mestu.

Prvi susret bio je sa konobarom. Čovek u ozbiljnim godinama, bez viška reči, ali svaka izgovorena – jasna, promišljena i kulturna. Njegov rad odavao je sigurnost nekoga ko se decenijama bavi ovim poslom, ko je stekao iskustvo i pretvorio ga u rutinu visokog profesionalizma.

Paprikaš je stigao posle dvadesetpet-trideset minuta čekanja – sasvim podnošljivo kada znate da vas očekuje svežina lonca, a ne podgrevana porcija. Uz njega stiže i testo, tucana ljuta paprika za one odvažnije, te portikla da se sačuva košulja ili majica od neizbežnih kapljica. Dve vrste hleba, od kojih jedan podseća na domaći, lepo zaokružuju priču.

Ukus? Ubedljivo najbolji koji smo probali do sada. Jeli smo paprikaše na raznim mestima u Subotici, ali ovde je odnos začina, svežine ribe i pažnje u pripremi dostigao ravnotežu koju se retko sreće. Stolnjak čist, sve besprekorno, osim možda malog detalja – uz porciju stiže samo jedna salveta, a paprikaš nije jelo koje prašta oskudicu papira.

Na kraju, jedno iznenađenje: kuver. Za one koji nisu navikli na taj koncept, radi se o dodatnom trošku koji se automatski obračunava prilikom plaćanja, mada ste o navedenom upoznati u jelovniku, samo je potrebno dobro prčitati. I dok ga možete shvatiti kao simboličnu nadoknadu za hleb, salvete i portiklu, mi smo ga polušaljivo protumačili i kao osiguranje od fleka – možda baš onih koje prskanjem paprikaša ostavimo i sebi i drugima oko stola.

Sve u svemu, iskustvo za svaku preporuku. Ovo nije reklama, već iskrena beleška o mestu gde se riba kuva s dušom, a gost se poštuje sa stilom.

Reč je o od Ribljoj čardi na Paliću (Obala Lajoša Vermeša BB), gde tradicija i profesionalizam čine da riblji paprikaš ostane upisan u pamćenje.

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link