U to vreme Subotica nije nudila mnogo mogućnosti. Posao se jako teško nalazio, a da bi neko radio na benzinskoj pumpi ili u banci stizalo se isključivo preko “velike veze”. Mladi su uglavnom bili kod kuće, pomagali roditeljima oko bašte ili išli „preko“ kad god bi se otvorila prilika.

Na pijaci i buvljaku se kupovalo sve – od farmerica do deterdženta. Plate su bile slabe, inflacija visoka, pa se svako snalazio: malo iz bašte, malo iz Segedina i Tompe, malo od rođaka iz inostranstva.

Ali Subotica je, uprkos teškom vremenu, imala živ noćni život i mladalački duh. Lifka, Nirvana, Sly, Omega na Paliću su objekti koji su bili poznati po dobrim žurkama i atmosferi.

Subotica je tada, kao i danas, bila grad bicikala. Mladi su posle škole ili faksa vozili bicikl do centra, sedeli po kafićima, pa uveče išli na žurke. Ko je imao kola, bio je „glavna faca“ – ali gorivo je bilo skupo, pa se automobil koristio samo kad se baš mora.

Bez obzira na sve muke, omladina je nalazila način da se zabavi. Svirke u manjim kafanama, letnji provodi na Paliću, prve ljubavi i beskrajna druženja po kafićima davali su posebnu boju tim godinama. Svaka ekipa imala je „svoj sto“ u omiljenom lokalu. Muzika je bila šarena – od dance-a i domaćeg popa, preko roka i alternativnog zvuka, pa sve do turbo-folka koji je tada osvajao klubove.

Subotica 2000. godine bila je grad gde se teško živelo, ali se i dalje mladost nije predavala. Posao se nalazio teško, novca je bilo malo, ali su kafići i diskoteke  bili puni smeha, muzike i života. Upravo su ti lokali čuvali energiju i duh Subotice – grad je disao kroz omladinu koja je, uprkos svemu, znala da pravi provod.

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link