U poslednje vreme, u našim gradovima može se primetiti jedan nov obrazac ponašanja – ljudi koji se, pri svakodnevnom mimoilaženju na ulicama, u prodavnicama ili prolazima, ne trude da naprave prostor za drugog čoveka. Naprotiv, oni zauzimaju što je moguće više mesta, kao da veličina njihove zauzete površine svedoči o njihovom značaju.
Deluje kao da neki sugrađana nisu naučeni na elementarnu pešačku kulturu, na onu sitnu i neprimetnu finesu koja omogućava da se život u zajednici odvija glatko. Umesto da pogledom i korakom pokažu uvažavanje, oni deluju kao da gledaju “dalje” – preko tuđih ramena, kao da ih ljudi pored njih uopšte ne postoje.
Problem je u svima nama, kada pristajemo na takvu pojavu bez komentara. Kada se povučemo i sklonimo, kao da je to prirodan poredak stvari. Tako se stvara nova norma: što je neko širi, namrgođeniji i spremniji da zauzme prostor, to ima veće pravo da ga koristi. A pristojnost postaje slabost.
Zato je neophodno da društvo jasno pokaže da kultura zajedničkog prostora nije stvar geografskog porekla, već stvar elementarne civilizovanosti. Nije važno iz kog si sela, grada ili države došao – ako ne umeš da se skloniš pola koraka u prolazu, nisi postao “veći čovek”, nego manji.
I možda je to najvažnija kritika: oni koji se šire i glume nepomične stubove ne shvataju da zapravo smanjuju sebe. Jer veličina čoveka ne meri se ramenima, već spremnošću da drugome olakša put.
Ne znamo da li ste i vi primetili ovaj fenomen….
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
Nova priča iz Kanade – Subotičanin otkriva realne mesečne troškove života u Vankuveru
382
14
Ne treba zamerati ljudima koji su iz ruralne sredine sišli u urbanu. Njima nedostaje prostor a i osećanje moći je kao opijat kojem ne mogu odoleti
Ми на селу стоку држимо у оборима и шталама. Проблем код вас у граду што слободно заобадана јурца по граду а колико видимо поједина и управљају истим?
Politika uradila svoje. Tolika mrznja medju ljudima zbog politike to nije bilo nikada. Jeste i do kulture ali narod je pun mrznje i ubiti pivrediti nekoga to je u ovo vreme kao dobar dan.
To je oduvek bilo ,*******….1945g Tito je to naselio u Srbiju i namnjihovom polttonskom mentalitetu zaveo komunistički režim.
Ja ipak mislim da to ima veze sa vaspitanjem. Posebno primetno kod mlađih generacija što roditelja, što dece. Primer : ja idem svojom stranom do zgrade, kuće….i nemam prostora gde da se pomerim u mimoilaženju njih to apsolutno nije briga bukvalno da mogu pregazili bi me 😞
Tako je, loše obrazovanje ove androidne generacije….. nemaju poštovanja prema starijim osobama, u prodavnici nema dobar dan nego je Ćao, zdravo…. na ulici se ponašaju kao prostaci, a tek posle ovih pumpadžijskih dana, izgubili su kompas za autoritet…. uništena generacija i sve
Pa ko je napravio mladje generacije?
Tačno tako, kućno vaspitanje.. Uništena omladina prvo kod kuće i nije bitno da li je iz sela, grada, sa ove ili one strane Drine ili granice. Ljudi su postali neljudi prvo u svojoj kući
Bahatost, nevaspitanje, samoživost, bezobrazluk….. Moj komšija je na mom placu sagradio objekat, (delom od 5-6 kvadrata), i stavio prozor sa pogledom na moje dvorište. Sve se desilo kad sam bila odsutna duže vreme. Na moju konstataciju da to nije u redu je odgovorio: Baš me briga, meni tako odgovara. Kad je morao to da ukloni ja sam bila kriva, sad je on na šteti, mora da ruši…. I što je najgore skoro svi iz komšiluka su mene krivili, govorili mi ružne reči, lepili neprimerene epitete…. Kakvo mišljenje mogu da imam o ******??? Komšija je jedan od njih.
To su naučili od Vas dragi moji Subotičani.
Lp
Nismo mi tvoji dragi Subotičani. Ne laži ni nas ni sebe. Da smo ti dragi, da si bar malo Subotičanka…znala bi da se takvo ponašanje nikada ranije ovde nije manifestovalo. Od davnina je ovde bilo raznih naroda, nacija i manjina….religija….a svi bejahu druželjubivi, miroljubivi, tolerantni, kulturni, uvažavani….a onda ih počeše “prevaspitavati” koje kakvi strani i unutrašnji istokrvni neprijatelji, raznim tehničko tehnološkim, istorijsko revizionističko političkim i drugim činiocima
Nisu to Subotića ni.Subotica je bila jedan evropski kulturni i napredan grad.E sad posle tih 8-9 ofanziva imamo to što imamo.Više od 50% nekadašnjeg stanovništva je promenjeno, čak smo na to i ponosni.
Ova pojava je, izgleda, svuda rasprostranjenja. Na žalost
Ja sam imala situaciju da je jedna osoba umislila da ja treba da skočim na zgradu ili da se bacim pod auto, da bi ona nesmetano mogla da prođe sa svojom drugaricom širom celog trotoara. Odlučila sam stanem na bankinu i sačekam da dotične osobe prođu…
Naravno, to toj osobi nije bilo dovoljno mesta, pa sam dobila prekorni pogled uz opasku da treba da se sklonim…
Tacno sam i ja tako razmisljala
Fenomen je globalan – nikako lokalan.
Koristiti reč “opsada” je neprikladno jer akoje neko imao takvo iskustvo ne znači da je to česta pojava
To su drugi standardi ponešeni iz kuće , od roditelja koji su obično isti. Ovakvo vaspitanje pomažu i zakoni koji štite decu a plus i nametnuti tip obrazovanja i ne poštovanja učitelja pa na dalje do profesora koji sad mogu i da se tuku i maltretiraju. Tu su i roditelji koji ocenjuju znanje svoje dece bez obzira na stručno mišljenje. Deca vide primer bahatog ponašanja roditelja i eto. Zašto bi sutra rekli i dobar dan na ulici a kamo li se pomerili nekome. Društvo je loš sistem vrednosti postavilo a biće nam i gore jer ništa se ne čini.
Lepo rečeno. No u današnje vreme veoma je neizračunljivo reakcija ljudi. Stara, nama poznata Subotica isčezava. Ne bi se usudila pustiti ma i učtivu primedbu na nečije ponašanje . Jeste to je okretanje glave na drugu stranu, ali ću poštedeti sebi verbalni sukob koji nedoliči mojim godinama. 😊
Sve će se to obiti roditeljima i glavu,ner ta deca ne poštuju ni njih.
Stojimo juče suprug i ja uz ivicu trotoara i razgovaramo sa prijateljem koji sedi na biciklu uz ivicu biciklisticke staze. Levo od nas slobodan trotoar od najmanje 2 metra da pešaci mogu slobodno da se kreću. U jednom trenutku pored mene i supruga stoji podeblji dečak od oko 9 godina i urla na nas dvoje:”Skloni se da ja prođem!” Mi zbunjeno gledamo u njega, on i dalje urla obraćajući nam se sa ti a po godinama bi mogli sa mu budemo pra pretci, pa gledamo u neverici prazan trotoar. Mali se nije smirio dok nas nije odgurnuo i provukao se baš između nas i samozadovoljno .produzio dalje. I to je naša budućnost i snaga mladosti?! More, to je bahato, razmaženo i nevaspitano derište i unapred se užasavam od pomisli kako će se to ponašati kroz koju godinu
To je razlika između seljačine i poljoprivrednika, jednih je sve više a drugih na žalost sve manje
По мени је највећи проблем у Суботици то што људи, а посебно млади возе бицикле по тротоару и то брзо, понекад ту возе и моторе. Тако нешто нисам видео у другим градовима у толикој мери.
Ja volim sneg. Sneg je dobar, sneg je super… Sneg je jedini koji je dosao u ravnicu sa neke planine, a da nije postao direktor ili neki funkcioner.
Bahatost ljudi sa svim društvenim promena donosi takve stvari..
Slučajno sam se pre par godina našla u Subotici, bila sam blago dezorijentisana jer sam bila prvi put u gradu, turistički. Krenula sam sa bebom u rukama ka pešačkom prelazu kada je na mene naleteo biciklista u punoj brzini. To se desilo na trotoaru, na delu koji je obeležen kao biciklistička staza. Sigurno da me je video ali mu nije palo na pamet da uspori ili me zaobidje jer je bio ubedjen da on ima pravo i imao je verovatno ali prosto nije humano udariti zenu sa detetom iako je pogrešila. Srećom nismo ni ja ni dete bili povredjeni ali čovek je bio krajnje neljubazan i vikao je na mene što ne pazim. Inače stariji čovek je bio u pitanju. Hoću da kažem da nisu samo mladje generacije bahate.
Pa to su najverovatnije bili “Dođoši” kako kažu urbanizovani proevpejci Subotičani,a da pozdrav i za administrarora ove stranice koji očigledno ne pravi”cenzuru(podoban i ne podoban komentar)”!!!