Subotica se dugo oslanjala na svoju secesijsku arhitekturu kao primarni adut. Međutim, savremeni turista više ne traži samo objekte za fotografisanje, već iskustvo boravka. Širenjem pešačke zone na ulice koje su do sada bile opterećene saobraćajem, grad dobija novu dimenziju.

Povezivanjem Korzoa sa ulicom Petra Drapšina, Subotica bi formirala jedan od lepših pešačkih centara u regionu.
Statistički, turisti se zadržavaju 40% duže u gradovima gde su glavne atrakcije povezane pešačkim stazama bez prekida saobraćajem.Pešačka zona omogućava porodicama i grupama turista da istražuju grad bezbedno, što Suboticu pozicionira kao “city-break” destinaciju za porodice.
Dok je Korzo simbol elegancije, ulica Petra Drapšina sa svojom modernizovanom kaldrmom i baštama nudila bi “boemski šik” kakav imaju četvrti poput Skadarlije u Beogradu ili četvrti u Pragu.
Širenje centra omogućava otvaranje specijalizovanih restorana, zanatskih pivara i vinoteka koje promovišu lokalna vina sa peska.
Širi centar pruža prostor za ulične festivale, sajmove starih zanata i umetničke performanse koji se trenutno “guše” na malom prostoru Trga slobode.
Investicija u tamnu, ravnu kaldrmu i osvetljene fasade šalje poruku o Subotici kao gradu koji poštuje svoju prošlost, ali živi u koraku sa vremenom.
U modernom turizmu, vizuelni identitet ulice je besplatan marketing. Uređena ulica Petra Drapšina postala bi najdeljenija slika Subotice na društvenim mrežama, privlačeći mlađu populaciju turista (Gen Z i milenijalce).
Širenje turističke zone direktno podstiče da vlasnici zapuštenih objekata u širem centru motivisani su da ih pretvore u butik-hotele, apartmane ili galerije.Povećana frekvencija pešaka direktno utiče na opstanak malih zanatlija po kojima je ovaj deo grada poznat.
Širenje centra i pretvaranje ulice Petra Drapšina u pešačku oazu je investicija koja se višestruko vraća. Time bi  Subotica prestala da bude mesto gde se “svrati na par sati” i postala bi destinacija u kojoj se ostaje danima. Spoj secesije, mirisa domaće kuhinje iz otvorenih bašti i moderne infrastrukture čini formulu za turistički uspeh u 21. veku.

Ovaj prikaz transformacije ulice Petra Drapšina trenutno stoji na granici između ambiciozne arhitektonske mašte i urbanističke potrebe. Iako danas ove slike deluju kao daleka vizija modernog evropskog grada, one su zapravo putokaz onoga što Subotica može postati.
Pretvaranje istorijskog jezgra u pešačku oazu nije samo tehnički proces popločavanja, već čin vere u potencijal grada. To je vizija u kojoj automobili ustupaju mesto razgovoru, gde gruba kaldrma postaje glatka staza za nove generacije, a stare fasade ponovo dobijaju sjaj koji zaslužuju. Za sada je sve ovo naša mašta, a možda nekada bude i realnost.

 

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link