Badnje veče ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, kada se porodice okupljaju u miru i zajedništvu, poštujući običaje koji se prenose generacijama. Pripreme za ovu večeru počinju unošenjem slame i badnjaka u dom, uz reči domaćina „Srećno Badnje veče“. Na to domaćica odgovara „Šta nam to nosiš?“ i počinje simbolično posipanje zrnima kukuruza, pirinča i pasulja, izražavajući želje za obiljem, srećom i zdravljem u narednoj godini.

Večera se poslužuje na bogatoj posnoj trpezi, gde svaki detalj ima svoje simboličko značenje. Tradicionalno se verovalo da neparan broj jela donosi sreću i blagostanje, dok je slama ispod stola podsećala na Hristovo rođenje u skromnim uslovima. Običaji su se menjali kroz vreme, ali mnogi elementi ostali su isti.

Šta se nalazi na trpezi?

Jelovnik za Badnje veče obično uključuje raznovrsna posna jela koja se iz godine u godinu ponavljaju. Evo nekoliko neizostavnih delova:

•Pržena riba – priprema se na ulju i zauzima centralno mesto na stolu.

•Kiseli kupus – preliven uljem, nezaobilazan je deo trpeze.

•Rezanci s orasima – slatki zalogaj koji upotpunjuje bogatstvo stola.

•Prebranac – tradicionalno jelo od pasulja.

•Med i vino – simboli blagostanja i zajedništva.

•Pite – često se pripremaju posne pite od krompira, višanja ili oraha.

•Pečena bundeva – u nekim krajevima smatra se zaštitom dece od bolesti.

U zavisnosti od regije, običaji i jela mogu se razlikovati. Na primer, u nekim mestima pečena bundeva je nezaobilazna, dok se u drugima dodaju specifična jela kao što su riblji paprikaš ili posni kolači.

Porodična sloga na prvom mestu

Badnje veče je mnogo više od obroka – to je vreme kada se porodica okuplja, obnavlja zajedništvo i rešava nesuglasice. Verovalo se da oni koji su u svađi moraju da se izmire upravo na ovaj dan, jer u dom treba da uđe mir i radost.

Tradicionalna pravoslavna trpeza i običaji koji je prate podsećaju nas na važnost ljubavi, zajedništva i zahvalnosti – vrednosti koje Badnje veče simbolizuje.