Još od davnina na severu Bačke konj je bio životinja koja je krasila većinu domaćinskih kuća. Bio je popularan kao  radna snaga u polju, a takođe kao ljubimac onih koji su ga mogli priuštiti i koristiti ga za  jahanje i zaprežne šetnje.

Subotica se takođe može pohvaliti dugom tradicijom negovanja konjičkog sporta.

Monika Kečenović je imala samo tri godine kada se prvi put našla na leđima Bebe, “radne” kobile očevog prijatelja. To je bio dan kada se rodila ljubav prema konjima koja će kasnijih godina biti krunisana mnogobrojnim pobedama u kasačkom sportu.

“Naravno ljubav prema konjima nije prestala polaskom u školu. Naprotiv, ona se dalje razvijala i utemeljavala u moj život. Nakon završene osnovne škole, upisujem Srednju poljoprivrednu školu u Bačkoj Topoli, smer „uzgajivač sportskih konja“. Tu sam počela i da treniram jahanje, preponsko i galopsko. Upala sam u prvu generaciju jahača za dresurno jahanje nakon skoro 28 godina pauze u organizaciji dresurnog jahanja u našoj zemlji. Iskreno, nije me nikada privlačio takmičarski deo, nisam tada imala takve ambicije, niti tenzije koje idu u paru sa tim. Oduvek su me privlačili bliskost, mir, uravnoteženost i harmonija u radu sa konjima, pa sam rađe ostajala da radim treninge sa njima. Paralelno sam počela i da radim u štali „Hico“ kod Lajoša i Jutke Čakanj. Pre podne sam bila zauzeta aktivnostima na „Zobnatici“ i u školi, a popodne sam radila sa kasačima”- izjavila je za SUživo naša sugrađanka Monika Kečenović.

I pored mnogobrojnih obaveza oko treniranja jahanja, naša uporna i vredna  Monika uspeva da bude jedan od đaka generacije. Studije veterine u Beogradu upisuje 2004. godine i kupuje svoje prvo kasačko grlo. Iako je u to vreme radila u profesionalnoj galopskoj štali, kasači je nisu privlačili kao što je to slučaj danas.

2005. godine Monika se zaposlila u Udruženju za kasački sport Srbije gde se opredeljuje za kasački sport gde je težila usavršavanju i profesionalizmu.

“Prvu zvaničnu trku vozila sam 2010 godine na „zahtev“ prijatelja Željka Vujanovića iz Srbobrana, iz razloga što je tada bila organizovana trka žena i nije imao dovoljan broj učesnika. Lavina je bila pokrenuta. Od tada nema stajanja, kako na stazi kao vozač, tako i kao trener i vlasnik”, ističe Monika.

“2016.-te godine učestvujem u trkama gde sam u istoriji prva kao žena vozač, a to je beogradski „Singidunum“ na 4.000 metara. Takođe, bila sam prva žena vozač u trkama francuskih kasača kod nas u Srbiji, a 2023. godine sam odnela titulu Sportista godine grada Subotica u oblasti konjičkog sporta.

Monika je učestvovala u trkama na Malti,gde je predstavljala Srbiju i postigla pobedu,Italija (Syracusa)

“Dok se u Srbiji još uvek sa čuđenjem gleda kada se na stazi pojavi vozač ženskog pola, takva praksa je u zemljama gde je konjički sport popularan, odavno uvedena. Na zapadu je sasvim uobičajeno da se žene, devojke, bave konjima i konjičkim sportom. Kod nas to još uvek na neki način nije skroz i sasvim prihvaćeno, prosto mentalitet naših ljudi, pogotovo starije generacije, nalaže da je ženi mesto u kuhinji i sa decom. Bez obzira na to, nikada, ni u jednom trenutku nisam doživela neku vrstu izolovanost ili tineprijatnost među vozačima, ili ti bilo koji vid nesportskog ponašanja” – rekla je za SUživo Monika.

“Svi su maksimalno korektni prema meni na stazi, što uveliko olakšava moje takmičenje. Takođe, isto tako se trudim i ja da nikada nikoga ne ometam namerno. Stičem utisak da publika voli kada ima žena vozača, i kada se ume da se nosi sa rivalima. Kada jedna žena vozač ulazi u borbu za plasman, publika se diže na noge navijajući. Izuzetno lepo iskustvo”- izjavila je Monika.

Monika je takođe izjavila da joj je žao što je veoma mali broj zainteresovane dece,uopšteno mlađe populacije za ovim sportom.

“Godinama javno apelujem na popularizaciji kasačkog i uopšteno konjičkog sporta. Sam sport je izuzetno skup,ali polaznici nemaju troškove kada je kasački sport u pitanju,iz razloga što svaki trener rado prihvata zainteresovane koji žele da uče i bave ovim sportom,jer će isti vremenom postati velika pomoć već formiranim trenerima. Ovo je sport gde je i sam konj profesionalni sportista.Stvaraš Tim sa plemenitim stvorenjima. Uče decu na strpljenje,odgovornost i razumevanje,iziskuju kretanje,aktivnost,što je savršeno za zdrav fizički i mentalni razvoj dece.”  – kaže Monika Kečenović.