Svi mi koji često putujemo za Mađarsku dobro poznajemo taj trenutak na granici: otvara se gepek, a onda na scenu stupa on – vlažan nos koji nepogrešivo proverava svaki ćošak našeg automobila. Iza tih pasa stoje ljudi poput Žolta Lajoša Bakoša, čoveka koji već pune 33 godine čuva mađarsku granicu i vodi brigu o  bezbednosti svoje države.

Žolt Lajoš Bakoš je čovek koji već 33 godine ne ide na posao bez povodca. On je jedan od najstarijih aktivnih vodiča pasa na mađarskoj granici, a njegova priča počinje upornošću – toliko je želeo ovaj posao da je kucao na vrata pretpostavljenih dok mu konačno nisu rekli: „Idi, kad već toliko hoćeš!“

Iako svi očekuju nemačke ovčare, Žolt je počeo sa – koker španijelom! Njegov prvi pas, Simi, bio je deo prve jedinice sitnih, hiperaktivnih pasa koji su se pokazali kao neprikosnoveni u potrazi za drogom. Dok su se veliki psi umarali, Simi je satima „leteo“ oko kamiona i torbi.

Tokom karijere, ovaj dvojac je pronalazio narkotike na mestima koja ne biste mogli ni da zamislite:
• 90 kilograma heroina skrivenog u kabini turskog kamiona.
• Drogu u teglicama dečije hrane.
• Paketiće unutar salama u frižideru.
• Zalihe sakrivene u pragovima automobila, filterima za vazduh i kontrolnim tablama.

Za Žolta, pas nije alat, već porodica. Kod njega nema slobodnog dana, Božića ili Uskrsa – pas uvek traži pažnju, igru i rad. Kako sam kaže:

“Ujutru mi prva stvar nije kafa, nego pas. Prvo on mora da izađe, da se poigramo, pa tek onda počinje moj dan.”Danas Žolt radi sa novim snagama, ali strast je ista. Iako su se granice i pravila menjali kroz decenije, jedno je ostalo isto: nos psa nikada ne laže.
Zato, sledeći put kad ga vidite na prelazu, nabacite osmeh – vi vidite službeno lice, a on vidi svog najboljeg prijatelja koji mu pomaže da svet bude bezbedniji.

Podržite i pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj  link