Razvod braka je tema koja, iako neprijatna, postaje sve učestaliji deo savremenog života. Da bismo dobili što preciznije i korisnije informacije o ovoj delikatnoj temi, obratili smo se poznatom subotičkom advokatu Milošu Bojoviću, koji nam je detaljno objasnio proceduru razvoda braka, uključujući sve pravne aspekte, kao i načine da ceo postupak protekne sa što manje posledica, naročito kada su deca u pitanju. Njegovi saveti i stručne smernice mogu biti od velike pomoći svima koji se suočavaju sa ovim izazovom.

Koliko god da je neprijatna situacija koju donosi razvod braka on, nažalost , čini deo modernog života a ja ću u ovom tekstu pokušati da objasnim sve pravne aspekte ove situacije kao i način da ceo postupak protekne sa što manje štetnih posledica naročito kada su deca u pitanju.

Najpre, bitno je razjasniti da u situaciji kada više ne želi da bude u braku svaki supružnik ima pravo da pokrene postupak razvoda braka bez obaveze da navodi detalje braka ili označava “ krivca “ koji su doveli do toga. Dakle, brak se obavezno razvodi kada jedan od supružnika pokrene postupak i za taj postupak uopšte nije bitan razlog zbog čega se brak razvodi.

U postupku razvoda braka je apsolutno najbitniji interes deteta, ovim interesom se vodi sud , Centar za socijalni rad kao i advokati koji su angažovani da zastupaju. Supružnici ne bi smeli da dozvole da zbog razvoda braka ispaštaju na bilo koji način njihova deca. Drugim rečima, deca ne smeju da se koriste kao sredstvo za inaćenje i obračun sa dojučerašnjim supružnicima kako tokom postupka samog razvoda takom i nakon toga. Roditelji ne smeju svoju netrpeljivost i animozitet prema bivšem supružniku da stavljaju ispred interesa deteta budući da je za decu stresna i sama činjenica da im se roditelji razvode. Zbog toga svi učesnici u postupku razvoda braka to moraju uzeti u obzir i učiniti sve da deca ne snose i druge posledice koje mogu negativno da se odraze na njihov psihofizički razvoda.

Nažalost , tokom dosadašnje prakse bio sam svedok slučajeva kada su učesnici postupka razvoda braka i kasnijih postupaka , koji su se takođe ticali dece , svoj interes stavljali ispred interesa deteta . Zbog toga je velika odgovornost i na advokatu da od samog početka postupka, praktično od prvog kontakta sa klijentom , jasno razgraniči šta je opravdani zahtev a šta zahtev iz želje da se napakosti ili osveti bivšem ili bivšoj bez obzira da li to istovremeno negativno utiče i na samo dete.

Postupak se pokreće pred nadležnim sudom putem tužbe ili zahteva za sporazumni razvod braka.
I pored toga što sam pojam sporazumnog razvoda zvuči prihvatljivije od postupka razvoda putem tužbe , između dva postupka ne postoji velika razlika.

Postupak razvoda braka putem tužbe se pokreće kada u momentu pokretanja postupka razvoda ne postoji saglasnog između supružnika o svim ili nekim elementima razvoda. Osim što, kao što sam navao , pitanja razvoda braka, što ne može da se spreči ili ospori , ostali obavezni elementi u ovom postupku su vezani za pitanje vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom tj. viđanje sa decom roditelja koji ne živi sa njima u domaćinstvu i iznos mesečnog izdržavanja dece od strane roditelja koji ne živi u domaćinstvu sa decom. U slučaju podnošenja tužbe deoba zajedničke imovine nije obavezni element , ovo pitanje može da se reši u istom postupku ali nije obavezno i može da se rešava naknadno u posebnom postupku. Bitno je napomenuti da činjenica da se postupak pokreće tužbom ne isključuje da dođe do dogovara tokom samog postupka a svoje mišljenje u odnosu na vršenje roditeljskog prava i način viđanja daje i centar za socijalni rad.

Sa druge strane , predlog za sporazumni razvod braka pored navedenih elemenata iz tužbe obavezno sadrži i model deobe zajedničke imovine stečene u braku, pravna čime se na taj način rešavaju sva pitanja vezana razvod braka i njihove posledice. Sem toga druge razlike između dva načina pokretanja postupka razvoda braka nema a sudske takse su identične u oba slučaja.

Kada dođe do prekida vanbračne zajednice a vanbračni partneri imaju zajedničku decu pokreće se takođe sudski postupak tužbom ili sporazumnim predlogom uz jedinu specifičnost obzirom da u ovom slučaju nema formalnog razvoda braka dok su svi drugi elementi identični.

Praksa je pokazala da između supružnika najviše nesuglastica tokom postupka ima po pitanju vršenja roditeljskog prava obzirom da postoje dva modela , samostalno kada jedan roditelj vrši samostalno i zajedničko kada oba vrše. Međutim, učesnici u postupku moraju znati da i pored toga što jedan roditelj može imati samostalno vršenje roditeljskog prava to ne isključuje pravo drugog roditelja da učestvuje u svim bitnim odlukama vezanim za dete poput promene prebivališta , školovanja ili daleko bilo lečenja.

Drugim rečima , samostalno vršenje roditeljskog prava ne isključuje drugog roditelja ni iz jednog bitnog aspekta razvoja deteta što je prirodno. U nekim situacijama , model samostalnost vršenja roditeljskog prava više odgovora detetu od zajedničkog modela, posebno u slučaju kada su odnosi između bivših supružnika tj. roditelja deteta bitno poremećeni.

Odnos između bivših supružnika ne bi smeo da utiče ni na model viđanja roditelja koji ne živi sa detetom. Viđanje se vrši prema sudkoj odluci i uključuje , nazovimo to redovno viđanje , na nedeljnom i mesečnom nivou kao i viđanje tokom praznika i perioda raspusta , kada dete provodi duži period kod roditelja sa kojim ne živi u domaćinstvu nakon razvoda. Nažalost, u praksi se dešava da roditelj sa kojim dete živi na razne načine pokušava da spreči viđanje deteta i drugog roditelja što , osim ako ne postoji opravdani razlog, najviše štete čini upravo detetu.

Iznos mesečnog izdržavanja koje roditelj sa kojim dete ne živi plaća na ime svog udela u izdržavanju deteta ključna su dva faktora. Prvi faktor je potreba deteta obzirom na uzrast i zdravstveno stanje a drugi mogućnost roditelja koji treba da plaća izdržavanje. I ovde se u praksi sreće situaciju da roditelj koji plaća izdržavanje to doživljava kao iznos koji zapravo daje bivšem supružniku a ne detatu , što je svakako pogrešno , zbog čega nažalost dolazi i do pokušaja da se iznos za ovu obavezu neopravdano umanji ili čak u potpunosti izbegne plaćanje ove obaveze. Podsećam da u našem krivičnom zakonodavstvu postoji krivično delo koje sankcioniše nedavanje izdržavanje zatvorskom kaznom.

Zbog svega navedenog, bivši supružnici moraju biti svesni da njihov odnos nakon razvoda braka , kada imaju zajedničku decu , mora ostati skladan u pogledu pravilnog razvoja i vaspitanja njihovog zajedničkog deteta.

Na kraju, važno je pomenuti i da u slučaju promene neke od okolnosti nakon razvoda svi elementi koji se tiču roditeljskog prava mogu da se izmene u postupku koji se pokreće takođe pred nadležnim sudom povodom izmene neke odluke iz prvobitne sudske presude.

Usled brojnih specifičnosti ovog postupka preporuka je da se angažuje advokat za zastupanje, koji u tom slučaju ima i veliku odgovornost da prepozna i razgraniči zahteve svog klijenta koji su opravdani i u interesu deteta od onih koji su usmereni isključivo usled neraščišćenih odnosa sa bivšim supružnicima a na štetu deteta.

Pročitajte ostale savete na sledećem linku

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link