Subotica je grad bogat tradicijom, kulturom i posebnim načinom govora koji se razvijao godinama. U ovom multikulturalnom okruženju, gde se mešaju srpski, mađarski, bunjevački i nemački uticaji, subotički govor je postao nešto po čemu su ljudi ovog kraja prepoznatljivi. Iako se na prvi pogled čini kao srpski jezik sa specifičnim naglaskom, on nosi mnogo više od toga – čitavu istoriju i duh grada.

Stari Subotičani i dalje koriste izraze koje mlađe generacije ponekad ne razumeju. Tako se, recimo, rerna naziva “lerna”, a stolnjak jednostavno “koža”. Kada neko kaže da će “praviti podne”, to znači da će se odmoriti posle ručka. U razgovorima se često čuju izrazi poput “naprodaj” umesto “na prodaju” ili “diste?” kao prijateljski pozdrav.

Subotičani imaju običaj da neke reči izgovaraju sa posebnim naglaskom ili ih skraćuju. Tako se bicikla pretvara u bicigl, a kafa postaje káfa. Pozdrav “Ćao, Ćao!” se obavezno izgovara dvaput, jer je to deo lokalnog šarma.

Posebno su zanimljive lokalne izreke. Na primer: “Nebi bio sa njom ni da mi neko gradsku kuću pokloni.” – koristi se kada se želi reći da se nešto ili neko baš i ne dopada.

Ne zaboravimo i sledeće reči :

Bez obzira na promene vremena i uticaje modernih izraza, subotički govor ostaje važan deo identiteta ovog grada. On nije samo sredstvo komunikacije, već način na koji ljudi izražavaju svoju pripadnost i povezanost sa svojim krajem. Možda ne zvuči uvek kao standardni jezik, ali upravo ta raznolikost i toplina čine da se ovde svi osećaju dobrodošlo.

Kao što Subotičani vole da kažu: “Nećeš káfu?” – jer u ovom gradu razgovor i gostoprimstvo počinju uz šolju dobre kafe i nekoliko reči koje vam možda nisu poznate, ali će vam brzo postati drage. Napišite nam i vi neku “subotičku reč”.

Izvor fotografije: Istorijski arhiv Subotice