Istorija ove parcele i objekata koji su se na njoj nalazili može se pratiti od 1838. godine, kada je izvršen katastarski premеr Subotice. U to vreme, vlasnik parcele i prizemne zgrade u obliku slova “L” bio je trgovac Aco Radišić.
Kasnije je posed verovatno prešao u ruke Joakima Radišića, koji je 1862. godine podneo zahtev za izgradnju pomoćne ekonomske zgrade u dvorištu. Projekat je izradio arhitekta Janoš Škulteti. Do 1878. godine, na ovom mestu se nalazila kuća sličnog oblika, ali nešto većih dimenzija, sa dodatnim objektom u dvorištu.
Porodica Radišić zadržala je parcelu u vlasništvu narednih pola veka. Petar Radišić, koji je posedovao zemljište krajem 19. veka, 1882. godine podnosi zahtev za izgradnju spratne najamne kuće duž regulacione linije ulice. Projekat je poveren poznatoj arhitektonskoj firmi Mačković i Grundbek (Grundböck).
Prilikom dobijanja dozvole, Radišiću su postavljeni određeni uslovi: morao je izgraditi posebnu septičku jamu jer nije bilo dozvoljeno povezivanje kanalizacije WC-a na gradsku mrežu. Takođe, bočni rizaliti su smeli da izlaze izvan fasadne ravni najviše 30 cm, umesto prvobitno planiranih 60 cm, dok je centralni rizalit mogao odstupati samo 45 cm, umesto 75 cm.
Iste godine kada je dozvola izdata, Petrova udovica podnela je zahtev upravi prihoda u Somboru za oslobađanje od poreza na novoizgrađenu kuću. Ovaj podatak sugeriše da je Petar Radišić preminuo tokom same gradnje. Dodatni dokaz za to su podaci sa spiska najvećih poreskih obveznika, gde je Radišić sve do te godine bio među sto najimućnijih Subotičana.
Palata Petra Radišića predstavlja značajan primer neorenesansnog arhitektonskog stila. Fasada je jasno podeljena na masivni prizemni deo i vizuelno lakši spratni nivo. Rustično obrađeno prizemlje imitira kamene kvadere, dok sprat karakterišu elegantni lučni prozori. Fasadu dodatno naglašavaju bočni rizaliti, kao i centralni rizalit koji dominira celokupnom kompozicijom. U centralnoj osi zgrade nalaze se široka kapija za kočije i pešake, dok tri središnja prozora na spratu vode na balkon. Prozori su međusobno odvojeni karijatidama koje podržavaju bogato dekorisan arhitrav, a na krajevima arhitrava nalaze se kanalisani polustubovi sa cvetnim kapitelima.
Iako je spoljašnji izgled zdanja delovao raskošno, funkcionalna organizacija stanova nije bila na istom nivou. Kupatila nisu bila predviđena, a spavaće niše nisu imale prirodno osvetljenje. U dvorišnom delu nalazile su se kuhinja, ostava i prostorije za poslugu.
Na spratu su bile tri stambene jedinice. Centralni stan bio je najveći, sa tri sobe okrenute ka ulici, od kojih se salon nalazio u sredini i imao izlaz na prostrani balkon. Bočni stanovi su imali po dve sobe sa ulične strane, a one sa izlazom na ugaone balkone verovatno su služile kao saloni.
Prizemlje je bilo podeljeno suvim prolazom na dva dela. Sa obe strane prolaza nalazili su se veliki lokali. Jedan je verovatno bio predviđen kao poslovni prostor vlasnika, dok je drugi bio namenjen za izdavanje.
Udovica Petra Radišića nadživela je supruga dugi niz godina i još 1906. godine bila je upisana kao vlasnica kuće. U njoj su živeli i njena kćerka Kristina sa suprugom Bogdanom Dimitrijevićem (1857–1933).
Te godine, među zakupcima lokala u zgradi bili su supruga Henrika Barta i njegovi partneri, trgovina tekstilom Bernata Ripa (†1907) i trgovac Nandor Rukavina.
Danas je ovo impozantno zdanje u prilično trošnom stanju.
Informacije su preuzete iz knjige “Gradotvorci 2 ” autora Viktorije Aladžić, Mirka Grlice i Gordane Prčić-Vujnović.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
Autor teksta: Tatiana Shchukina
21
