“Advokat mora svakog dana da ide putem kojim niko pre njega nije”

Intervju sa subotičkim advokatom Bojović Milošem koji za pravdu ne trpi neznanje i improvizaciju.

Rođen u Subotici, sa dubokim korenima u plemenu Šaranci iz Crne Gore, ovaj advokat je svoju karijeru gradio iz temelja, oslanjajući se na podršku porodice i snažnu volju da bude – kako je njegov pokojni otac govorio – “sam svoj gazda”. Danas, sa kancelarijom u Subotici i iskustvom stečenim kroz rad sa najboljim mentorima, otvoreno govori o advokaturi, izazovima, zabludama koje ljudi imaju o pravu, ali i onome što mu je najteže – borbi za prava onih najranjivijih.

Kako ste odlučili da postanete advokat, s obzirom da niste dolazili iz pravničke porodice?

Rođeni sam Subotičanin, čiji su koreni sa Žabljaka u Crnoj Gori iz plemena Šaranci. Iako roditelji nisu advokati, pa čak ni pravničkog obrazovanja (ekonomista i lekar), bili su najveća podrška tokom školovanja i obrazovanja. Naročito je pokojni otac, koji je imao privatnu firmu za trgovinu, svojim sugestijama skretao pažnju na advokatsku profesiju i važnost da se bude “sam svoj gazda”.

Nakon završene gimnazije u Subotici, nastavio sam školovanje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Poklopilo se da sam za manje od mesec dana po diplomiranju počeo da radim kao advokatski pripravnik u kancelariji u Novom Sadu. Imao sam sreću da su mi principali (mentori) bili odlični advokati i divni ljudi, Miroje Jovanović i Srđan Lakić, zahvaljujući kojima sam naučio mnogo o advokaturi, ali i o mnogim drugim stvarima. Nakon položenog pravosudnog i advokatskog ispita, vratio sam se u Suboticu gde sam 2014. godine otvorio kancelariju.

Već 2015. godine imao sam čast da budem izabran među 7 advokata iz Srbije mlađih od 35 godina za stipendiju međunarodne advokatske asocijacije IBA (International Bar Association) i učestvovao na Konferenciji ove globalne organizacije u Beču pred više hiljada učesnika.

Koji su to najčešći pravni problemi sa kojima vam se Subotičani obraćaju?

Subotičani mi se obraćaju sa najrazličitijim pravnim problemima, od najučestalijih pitanja vezanih za promet nekretnina, ostavinske postupke, naknade štete, prekršajno ili krivično pravo, pa sve do specifičnih situacija u kojima su njihova prava ugrožena ili tek treba da budu ostvarena.

Advokatura je profesija koja nosi dosta stereotipa. Kako se nosite sa nepoverenjem koje ljudi ponekad imaju?

Za svaku profesiju se vezuju određeni stereotipi, a verovatno advokatska profesija uz lekarsku prednjači u tome. Tome su delimično doprineli i sami advokati. Klijenti često dolaze sa predrasudama jer je neko iz njihove okoline imao loše iskustvo sa advokatom, zbog čega su od početka nepoverljivi.

Za mene je odnos advokat – klijent odnos uzajamnog poverenja. Ako ono nije stopostotno od početka, rezultat neće biti onakav kakav očekujemo. Zbog toga uvek naglašavam klijentima da im mogu pomoći isključivo ako nemaju dilemu da li im je potreban advokat i ako su sigurni u izbor advokata. Bez poverenja nema uspeha.

Smatrate li da su ljudi danas pravno pismeniji?

Ljudi su generalno pravno pismeni jer se o pravu često piše i govori, ali to često nije dovoljno da se zaista shvati kako funkcioniše neki pravni postupak. Danas imamo situaciju da se o pravu, naročito suđenjima, piše dosta često, ali medijski izveštaji se svode na senzacionalističke tekstove, umesto na objašnjenja i pojašnjenje odluka nadležnih organa.

Zbog toga često dobijam pitanja zbog čega obični građani ne mogu da ostvare nešto što vide da su “neki drugi” ostvarili u medijski ispraćenim slučajevima.

Da li biste mogli podeliti neki neuobičajen slučaj iz svoje prakse?

Svaki postupak ima svoje specifičnosti, nekada lepe, nekada manje lepe. Pamtim jedan od prvih sudskih postupaka sa početka karijere koji je imao za predmet utvrđivanje kome pripada kućni ljubimac – jedna mačka.

Koje su najčešće greške koje klijenti prave pre nego što vam se obrate?

Najveće greške dešavaju se odmah na početku, kada ljudi treba da odluče da li treba da pokrenu pravni postupak ili da zaključe neki ugovor. Nažalost, tada ih najviše vode emocije i lični utisci, a kada izostane stručna konsultacija, posledice po pravilu dolaze kasnije, kada je šteta već nastala. Tek tada dolaze kod advokata da ispravljaju greške.

Kako biste opisali advokatski posao?

Najbolji opis advokatske profesije našao sam u romanu “Besmrtnici Agapije” autora Virgila Georgiua:
“Posao advokata je posao čoveka koji radi na nogama, koji se stalno bori. Advokat, kao i umetnik, svakog dana mora da zamisli nešto novo i svakog dana mora da krene nekim putem kojim još niko nije prošao.”

Mislim da je ta rečenica suština advokature. Što se tiče sličnosti sa serijama i filmovima, rekao bih da je scenarista Siniša Pavić, kao pravnik, uspeo da prikaže advokatski poziv u našim serijama verno, posebno kroz sudnice i likove inspirisane stvarnim situacijama.

Koji su vam najemotivniji slučajevi u karijeri?

Najemotivniji su mi slučajevi kada su ugrožena prava onih čija bi prava trebalo najviše da se štite. Tu mislim na decu, kao roditelja, ali i na prava starijih osoba i socijalno ugroženih kategorija. Najteže mi padaju slučajevi zloupotrebe i manipulacije nad tim ljudima, jer su oni najranjiviji i najpodložniji raznim uticajima.

Da li mladi danas sve češće traže pravnu pomoć?

Mladi se javljaju, ali ono što me raduje je da to često čine uz podršku članova porodice. Roditelji svojim autoritetom daju sigurnost mladima da se obrate advokatu i prate ih kroz ceo postupak. To je od ogromne važnosti.

Šta biste poručili mladima koji žele da budu advokati?

Advokatura je lepa profesija, ali put nije lak. Nakon fakulteta nastavlja se učenje kroz pripravništvo, pa polaganje pravosudnog i advokatskog ispita. Ali, ja se nijednog trenutka nisam pokajao. Mladi treba da budu strpljivi, da znaju da ništa ne ide preko noći, ali advokatura je profesija u kojoj mogu da spoznaju svoje krajnje granice – profesionalne i lične.

Advokat upozna ljude i ljudsku prirodu kao u retko kojoj drugoj profesiji. Nikada se ne bih menjao sa nekim iz druge profesije.

Koliko je važno angažovati advokata na vreme?

To je ključno i od toga zavisi uspeh u postupku. Pravo ne trpi neznanje i improvizaciju. Advokat može najbolje da pomogne kada bude pravovremeno angažovan i kada mu budu dostupne sve okolnosti slučaja.

Kako vidite ulogu advokata u zajednici, posebno u Subotici?

Advokati imaju značajnu ulogu u svakoj zajednici, pa i našoj lokalnoj. Subotica se može podičiti dugom tradicijom advokature i bogatom pravnom istorijom. Malo ljudi zna da je ovde posle Prvog svetskog rata bio osnovan Pravni fakultet na kojem su predavali veliki pravnici i profesori.

Uloga advokata je i danas neprocenjiva – ljudi prvo pomisle na advokata kada im je pravo ugroženo.

Da li su Subotičani skloni rešavanju sporova mirnim putem?

Ljudi u Subotici su oprezni i znaju da pruže šansu za vansudsko rešavanje sporova. Tu advokat ima ključnu ulogu – da pravilno usmeri klijente kada im je u interesu da pokušaju vansudskim putem.

 

Šta mislite o “besplatnim pravnim savetima” koje ljudi nalaze na internetu?

Pravni saveti su danas dostupni na mnogim mestima, ali samo advokati imaju znanje i iskustvo da pruže pravu pravnu pomoć. “Besplatni saveti” nisu garancija da će zaista pomoći, jer ih često daju ljudi koji nisu motivisani poput angažovanih advokata niti dovoljno stručni.

Za one koji zaista nemaju mogućnost da angažuju advokata, postoji sistem besplatne pravne pomoći preko gradske uprave. Nakon podnošenja zahteva i provere, dodeljuje im se advokat koji ih zastupa bez naknade.

 

SUživo: Advokatura nije samo tumačenje zakona, već razumevanje čoveka. Nije dovoljno poznavati članove i propise – morate razumeti šta znači biti povređen, izmanipulisan, prevaren ili neshvaćen.

Zato ovaj advokat kaže da bez poverenja – uspeha nema. Jer u pravosuđu, kao i u životu, najteže je izboriti pravdu za one koji nemaju glas. A upravo tada, advokat mora da bude njihov glas.

U vremenu kada se pravo gubi u buci senzacionalizma i brzih sudova društvenih mreža, postoji ona starinska slika advokata koji stoji pred sudom, na nogama, svakog dana iznova, boreći se. Ne za naslov, ne za broj pregleda, već za pravdu – onu pravu, koja se ne vidi na prvu, ali se oseća kada se izbori. Hvala Milošu Bojoviću na ovom intervju, zaslužuje pohvale za profesionalnost i čistu dušu. Želimo mu sreću u daljem radu i mnogo tekstova na našem portalu.

 

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link