Pravo na besplatnu pravnu pomoć je značajna podrška građanima koji se suočavaju sa pravnim izazovima, a nemaju finansijske mogućnosti da angažuju advokata. Iako je ova mogućnost zakonski uređena i dostupna, mnogi nisu dovoljno informisani o tome ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, koje uslove treba ispuniti i kako se podnosi zahtev.

Kako bismo ovu temu što bolje približili našim čitaocima, za savet smo pitali poznatog subotičkog advokata  Miloša Bojovića  , koji nam je objasnio ključne aspekte besplatne pravne pomoći, uključujući kriterijume, postupak odobravanja i obaveze korisnika. Sve detalje pročitajte u nastavku.

Primetio sam da je dostupnost besplatne pravne pomoći relativno nepoznata širem krugu ljudi pa bih ovim tekstom želeo da približim mogućnost dobijanja besplatne pravne pomoći kao i kriterijuma koje je neophodno ispuniti u tom cilju.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, koji se primenjuje od 01.10.2019. god. , određeno je koje kategorije korisnika imaju pravo da ostvare pravnu pomoć bez naknade i pod kojim uslovima.
Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako:
– ispunjava uslove da bude korisnik novčane socijalne pomoći ili dečijeg dodatka,
– ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.
Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku, koji se vodi zbog sumnje da je izvršeno krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana i zastupanje u prekršajnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršen prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora.
Sa druge strane, pružanje pravne pomoći nije dozvoljeno u : privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda ,postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora , postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka , postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Advokati koji su pružaoci besplatne pravne pomoći upisuju se u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći odakle se korisnicima pravne pomoći dodelju advokat koji je na redu prema redosledu u tom trenutku i korisnici besplatne pravne pomoći ne mogu da utiču na izbor advokata koji će im pružiti pravnu pomoć. Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Pored besplatne pravne pomoći ovim zakanom je određen i pojam pružanja besplatne pravne podrške, koja se sastoji od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporov a čiji pružaoci su javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave inadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći. Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem.
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći sadrži: ime i prezime, prebivalište ili boravište podnosioca zahteva i broj telefona i opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć sa pratećom dokumentacijom ukoliko postoji.
Postupak o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći je hitan. Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, u roku od osam dana od dana kada mu je ona dostavljena.
Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosioca zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema.
Ako je zahtev osnovan organ uprave rešenjem odobrava besplatnu pravnu pomoć i upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema ovom zakonu upisan u registar. Ukoliko je zahtev odbijen može da se izjavi žalba u roku od 8 dana o kojoj odlučuje ministarstvo u roku od 15 dana.
Korisnik besplatne pravne pomoći je dužan da, počev od podnošenja zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći do izrade konačnog obračuna naknade za besplatnu pravnu pomoć, prijavi organu uprave promene koje bi mogle uticati na ukidanje rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći, u roku od 15 dana od nastanka promene.
Organ uprave po službenoj dužnosti ukida rešenje o odobravanju besplatne pravne pomoći, ako se posle njegovog donošenja sazna za činjenice koje ukazuju na to da korišćenje besplatne pravne pomoći nije opravdano. Protiv rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći korisnik može da podnese žalbu ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Kad besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati ili kad se sastavlja javnobeležnička isprava ili posreduje u rešavanju spora, jedinica lokalne samouprave snosi 50% naknade za pružanje besplatne pravne pomoći ili sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora, dok 50% naknade snosi Republika Srbija, preko ministarstva.
Važno je napomenuti da Republika Srbija ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su isplaćena za pravnu pomoć koju su pružili advokati, za sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora: ako je korišćenje besplatne pravne pomoći koju su pružili advokati, sastavljanje javnobeležničke isprave ili posredovanje u rešavanju spora ostvareno na osnovu netačnih ili neistinitih podataka, ako korisnik nije prijavio promenu stanja, a ona je mogla da izazove ukidanje rešenja o besplatnoj pravnoj pomoći, ako je u nadzoru utvrđena zloupotreba prava korisnika na besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, ako je pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak prestalo zbog ishoda postupka u kome su advokati pružili besplatnu pravnu pomoć.

Pročitajte ostale savete na sledećem linku

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link