U vremenu kada se građani sve češće suočavaju sa opasnošću da im pravnu pomoć pružaju lica koja za to nisu ovlašćena, tema nadripisarstva u Srbiji postala je alarmantna. Posledice neovlašćene pravne pomoći su po pravilu katastrofalne, pa se ovaj problem tiče svih nas. Zbog toga smo se, u nameri da detaljno rasvetlimo ovo složeno pravno pitanje i upozorimo javnost, obratili poznatom subotičkom advokatu, Milošu Bojoviću, koji nam je precizno pojasnio šta tačno Zakon podrazumeva pod nadripisarstvom i zašto se ono smatra ozbiljnim krivičnim delom.

U poslednje vreme suočeni smo sa poplavom brojnih, samozvanih stručnjaka iz brojnih oblasti, koji uz to prilično agresivno nude usluge za koje nisu kvalifikovani ali ni, što je još važnije, ovlašćeni. Nažalost, krajnji rezultat njihovog “rada” uglavnom prouzrokuje brojne štetne posledice koje su, nakon toga, po pravilo neotklonjive ili teško otklonjive. U moru lažnih stručnjaka samozvanaca posebno su na udaru dve ugledne profesije, na koje ovi samoproklamovani “eksperti” pretenduje, a to su lekarska i pravnička struka. Ovaj tekst će pokušati da objasni iz ugla, nekoga ko je advokatske profesije, ko je u našoj zemlji zapravo ovlašćen da se bavi pružanjem pravne pomoći i šta znači pojam nadripisarstvo. Pri tome, svakako želim da ukažem i na ozbiljnost pojave koja se zove nadrilekarstvo, koja zbog drastičnih posledica koje proizvodi i svoje, nažalost sve veće raspoprostranjenosti, svakako zahteva posebnu temu.

Kolika je društvena opasnost nadripisarstva najbolje se dokazuje činjenicom da, nezakonito pružanje pravnih usluga, što je stručan naziv za nadripisarstva, predstavlja krivično delo, koje je propisano u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, tačnije u članu 342 (Ko se neovlašćeno i uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine).

Ovo delo je propisano sa ciljem da zaštiti više stvari, počevši od advokatske profesije, koju štiti od nelojalne konkurencije, zatim klijente od neovlašćenog i nestručnog zastupanja, ali i samu državu I njen budžet zbog poreskih prihoda koje advokati od bavljenja svojom delatnošću uplaćuju u državni budžet.

Ključni elementi ovog krivičnog dela su bavljenje, odnosno višekratno pružanje pravnih usluga uz obaveznu naknadu. Drugim rečima, ako neko na primer, napiše samo jednu tužbu, to neće biti dovoljno za postojanje ovog krivičnog dela, već se traži da se dokaže namera za daljim nezakonitim pružanjem usluga uz naknadu. Zbog toga dokazivanje konkretne namere može izazvati probleme u praksi iako se u poslednje vreme nikada aktivnije ne vrši reklama ove vrste usluga pa su čak prisutnei brojne stranice na duštvenim mrežama koje u dužem periodu oglašavanju izvesne pravne usluge. Drugi ključni element ovog krivičnog dela je naknada. Zakon ne precizira da naknada mora biti nužno novčana što znači da može biti i nenovčane prirode u nekim, najčešće pokretnim, stvarima. Kada bismo napravili rezime, napdripisar bi bila osoba, koja kontinuirano ostvaruje korist od pružanja pravnih usluga za koje nije ovlašćena. Pri tome, nadripisar ne mora nužno biti neko ko nije pravničke struke, ali ono što ga čini nadrpisarom je činjenica da nije ovlašćen za pružanje pravnih usluga uz naknadu.

Prema odredbama Ustava Republike Srbije, pravnu pomoć mogu da pružaju isključivo advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Nadripisarske usluge se najčešće nude u poslovima poput naplate raznih vidova naknade štete ili posredovanja u prometu nepokretnosti. Tada se pojavljuju ponude poput onih za sastavljanje ugovora ili posredovanja u ostvarivanju prava na naknadu materijalne ili nematerijalne štete od strane lica koja za takvu vrstu usluga nemaju ovlašćenje. I naravno, njihova pružanje usluga nije besplatno pa je prisutan i elemanat ostvarinja naknade.

Sa druge strane, advokatska profesija u našoj zemlji je regulisana odredbama Zakona o advokaturi kao i brojim podzakonskim aktima poput profesionalne etike advokata, čije odredbe detaljno regulišu prava i obaveze koje advokati imaju u odnosu prema klijentima, drugim advokatima, državnim ustanovama.Važno je naglasiti, da advokati jedini imaju pravo da naplate za pružanje pravnih usluga prema javnoj dostupnoj advokatskoj tarifi. Napominjemo, da Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći reguliše uslove za ostvarivanja prava i na besplatnu pravnu pomoć, koju takođe pružaju advokati određenim kategorijama stanovništva koje ispunjavanja zakonske uslove, o čemu je bilo reči u posebnom tekstu na ovom sajtu.

Zbog svega navedenog, svi korisnici pravnih usluga moraju biti svesni da je u našem pravnom sistemu advokat jedini profesionalac koji je ovlašćen da pruža pravne usluge uz naknadu što ga čini motivisanim i daje garanciju klijentu za uspeh u poslu za koji je angažovan. Sem toga, advokat je jedini kao profesionalac obavezno osiguran od profesionalne odgovornosti što klijentima pruža dodatne garancije.

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link