Kupovina polovnog automobila može biti povoljan izbor, ali nosi sa sobom određene rizike, posebno kada se kasnije ustanovi da vozilo ima skrivene greške ili kvarove. Kupci često nisu u potpunosti svesni svojih prava u ovakvim situacijama, što može otežati rešavanje problema. Prema postojećim zakonima, kupci polovnih vozila imaju pravo na određene oblike zaštite, bilo da su vozilo kupili od pravnog lica (salona, firme za prodaju automobila) ili fizičkog lica. Ključno je razlikovati situacije u kojima je prodavac bio dužan da ukaže na greške, od onih gde su greške namerno skrivene. Ovaj tekst ima za cilj da pruži osnovne informacije o pravima kupaca, zakonskim okvirima i koracima koje treba preduzeti kako bi zaštitili svoje interese u slučaju da kupljeno vozilo ne odgovara dogovorenim uslovima ili ima neotkrivene kvarove.

Pitali smo poznatog subotičkog advokata Miloša Bojovića šta da radimo u slučaju da kupljeno vozilo odmah nakon kupovine pokaže skrivene greške ili kvarove za koje nismo znali da vozilo poseduje prilikom kupovine.

 

Kada smo se odlučili za kupovinu polovnog vozila pred nama se javlja potencijalni rizik kako da postupimo u slučaju da se ispostavi da kupljeno vozilo ima neki skriveni ili neskriveni kvar ili neko drugo oštećenje. Glavno pitanje u tom slučaju je da li je to vozilo kupljeno od nekog fizičkog lica koje se prodajom ne bavi u vidu delatnosti ili od strane pravnog lica u čiju delatnost spada prodaja vozila. U nastavku teksta pokušaću da približim postupak podnošenja i rešavanja reklamacija sa specifičnostima u odnosu na obe vrste prodavaca.
Kupovina polovnog vozila u slučaju kada je prodavac fizičko lice:
U slučaju kupovine vozila od strane prodavca kao fizičkog lica , dakle lica koje se ne bavi prodajom vozila u vidu delatnosti ( kada neko putem oglasa prodaje svoje vozilo ) na kupoprodajni odnos primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima , koje uređuju odgovornost za materijalne nedostatke kod ugovora o kupoprodaji vozila.
Prodavac odgovara za materijalne nedostatke i kvarove vozila ako su isti postojali u momentu prelazka rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao ranije. Momenat prelaska rizika je momenat predaje vozila kupcu.
Prodavac ne odgovara za nedostatke ako su u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili su mu mogli biti poznati . Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu vozila. Prodavac takođe odgovara i za neispravnosti i greške koje je kupac mogao lako opaziti u slučaju da je izjavio da vozilo nema nikakve nedostatke ili da stvar ima određena svojstva ili odlike.
Kupac je dužan da vozilo na uobičajeni način pregleda ili da da vozilo na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće i u tom slučaju, da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
Kad se posle prijema vozila od strane kupca pokaže da vozilo ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari tj. skriveni nedostatak , kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca i to u roku od osam dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio.
Važno je znati da prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu nakon što protekne rok od šest meseci od predaje vozila osim ako ugovorom u kupoprodaji nije određen duži rok.
Ukoliko je nedostatak na vozilu bio poznat prodavcu ili mu nije mogao biti nepoznat kupac u tom slučaju ne gubi pravo da izvrši reklamaciju nedostatka na vozilu i pored toga što nije izvršio pregled vozila ili je protekao neki rok.
Kupac polovnog vozila sa greškom može zahtevati od prodavca i sledeće stvari: opravku polovnog vozila o trošku prodavca , zamenu za ispravno vozilo istih karakteristika , umenjenje cene za kupljeno vozilo , raskid ugovora o kupoprodaji vozila.
U slučaju da dođe do spora sa prodavcem vozila kupac može spor da reši sporazumno i izbegne sudski postupak a nedostatku sporazuma postoji mogućnost podnošenja tužbe i pokretanje sudskog spora.

Kupovina polovnog vozila u slučaju kada je prodavac trgovac:
U ovom slučaju kupovina vozila se vrši od trgovca – pravnog ili fizičkog lica koje se stručno bavi preprodajom vozila ( autoplac ) i u tom sličaju na kupoprodajni odnose se primenjuju odredbe Zakona o zaštiti potrošača, koji u slučaju materijalnog nedostatka na vozilu predviđa određene obaveze na teret prodavca i prava u korist kupca, a radi zaštite kupca kao potrošača.
Pre svega, zakon propisuje obavezu trgovca da isporuči robu ( u ovom slučaju – polovan autmobil ) koja je „ saobrazna ugovoru “, tj. koja:
– odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču
– ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora
– ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste
– po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa
U slučaju neispravnosti ili kvara na vozilu ( nesaobraznosti ) koja se pojavi u garantom roku, kupac ima pravo na podnošenje reklamacije tj. zahteva za otklanjanje nesaobraznosti , na osnovu koje može takođe da ostvari jedno od sledećih prava:opravku polovnog vozila o trošku prodavca , zamenu za ispravno vozilo istih karakteristika , umenjenje cene za kupljeno vozilo , raskid ugovora o kupoprodaji vozila.
Prodavac polovnog vozila odgovara za greške i neispravnosti koje se pojave u roku od dve godine od dana predaje vozila osim ako izričito nije ugovoren jednogodišnji rok za odgovornost.
Za sve neispravnosti i greške koje se pojave u roku od 6 meseci od dana predaje polovnog vozilsa kupcu, smatra da se postojale u momentu predaje, pa je dokazivanje suprotnog obaveza prodavca.

Prodavac je dužan da primi izjavljenu reklamaciju, kao i da na prodajnom mestu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija tokom radnog vremena.
Kupac polovnog vozila ima na rasplaganju više načina da izjavi reklamaciju, usmeno na prodajnom mestu gde je vozilo kupljeno ili na drugom mestu koje je određeno za prijem reklamacija, telefonom, pisanim ili elektronskim putem, uz prikazivanje dokaza o kupovini vozila.
Prodavac je dužan da potrošaču bez odlaganja izda pisanu potvrdu ili elektronskim putem potvrdi prijem reklamacije, odnosno saopšti broj pod kojim je zavedena njegova reklamacija u evidenciji primljenih reklamacija.
Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, obrazloženje ako ne prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu kupca o načinu rešavanja i konkretan predlog u kom roku će i kako rešiti reklamaciju ukoliko je prihvata. Rok za rešavanje reklamacije ne može da bude duži od 30 dana od dana podnošenja reklamacije. Ukoliko reklamaciju prihvala prodavac problem mora da reši u roku od 30 dana od dana podnošenja reklamacije.
Ukoliko prodavac iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da udovolji zahtevu potrošača u propisanom roku, dužan je da o produžavanju roka za rešavanje reklamacije obavesti potrošača i navede rok u kome će istu rešiti, kao i da dobije njegovu saglasnost, što je u obavezi da evidentira u evidenciji primljenih reklamacija. Produžavanje roka za rešavanje reklamacija moguće je samo jednom.
Ukoliko prodavac odbije reklamaciju, dužan je da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.
Ukoliko prodavac iz bilo kog razloga odbije reklamaciju kao neosnovanu, ili ukoliko u zakonskom roku na nju ne odgovori, kupac potrošački spor može rešiti na dva načina – vansudski i sudski.
Vansudsko rešenje potrošačkog spora se odvija pred nekim od registrovanih tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Listu registrovanih tela vodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Uslov za vansudsko rešavanje potrošačkog spora je prethodno izjavljivanje reklamacije ili prigovora prodavcu. Prodavac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova pred telom kao što je dužan da na prodajnom mestu vidno i jasno istakne obaveštenje da je po zakonu obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova. Vansudsko rešavanje potrošačkog spora u skladu sa zakonom može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga.
Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ne isključuje i ne utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, u skladu sa zakonom. Učešće potrošača u vansudskom rešavanju spora ne utiče na pravo potrošača da zahteva naknadu štete u sudskom postupku. Zastarevanje i prekluzivni rokovi ne teku u toku postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, a počinju ponovo da teku istekom petnaestog dana od dana okončanja ovog postupka.
Potrošački spor je sudski postupak , radi se u posebnoj vrsti parničnog postupka, čija se pravila razlikuju u pojedinostima od opšteg parničnog postupka. Najvažnije odlike potrošačkog spora su načelna hitnost u rešavanju spornog pitanja.

Pročitajte ostale savete na sledećem linku

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link