Jedna od ključnih tema koja se javlja nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice jeste pitanje podele zajedničke imovine. Iako zakon pruža određene smernice, ovaj proces često nosi niz pravnih i praktičnih izazova, naročito kada treba utvrditi šta tačno spada u zajedničku, a šta u posebnu imovinu supružnika.

Kako bismo bolje razumeli pravila i postupke podele imovine, razgovarali smo sa poznatim subotičkim advokatom Milošem Bojovićem, koji nam je dao detaljno objašnjenje ključnih aspekata ovog postupka. U nastavku teksta, objasnićemo razliku između posebne i zajedničke imovine, načine na koje se ona deli, kao i pravne mehanizme koji se primenjuju u slučaju sporazumne i sudske deobe.

Podela zaјеdničke imovine
Jedna od posledica razvoda braka, odnosno prestanka trajanja vanbračne zajednice, je i podela zajedničke imovine, bilo da se podela vrši za vreme trajanja braka/vanbračne zajednice, tokom postupka razvoda ili nakon razvoda braka/prestanka vanbračne zajednice postavlja se ključno pitanje da li imovina ima status zajedničke ili posebne imovine.

Posebna imovina predstavlja imovinu koja se izuzima iz procesa deobe i ona pripada isključivo onom supružniku koji ju je i stekao. Zajednička imovina, sa druge strane, predstavlja imovinu koju su supružnici stekli zajednički za vreme trajanja braka/vanbračne zajednice. Međutim, najteže je upravo dokazati koja imovina predstavlja posebnu imovinu kao i utvrditi veličinu udela svakog supružnika kod zajedničke imovine. Zbog toga ćemo u nastavku teksta pokušati da objasnimo pojmove posebne i zajedničke imovine kao i način njihove podele.
Posebna imovina
Prema odredbama Porodičnog zakona posebnu imovinu svakog supružnika u praksi čine: imovina stečena bilo kojim pravnim poslom pre zaključenja braka/početka vanbračne zajednice, imovina stečena besteretnim sticanjem za vreme trajanja braka (npr. nasleđe, poklon), prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (npr. kamate, dividende), pokretne stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koji nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim takvim stvarima drugog bračnog druga (npr. pribor za brijanje).
Posebnu imovinu čine još i pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom trajanja braka, novčana sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske štete jednog supružnika kao oštećenog, novčana sredstva dobijena po osnovu naknade imovinske štete za stvari iz posebne imovine jednog supružnika, imovinske obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre zaključenja braka (npr. kredit) ili deliktne obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre ili za vreme trajanja braka.

Zajednička imovina
U zajedničku imovinu sa druge strane spada: imovina stečena radom tokom trajanja braka/vanbračne zajednice, prihodi od zajedničke imovine, prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (osim ukoliko nije uvećana samo radom vlasnika kada spada u posebnu), imovina stečena igrama na sreću (osim ukoliko supružnik nije uložio svoju posebnu imovinu), druga primanja bračnih drugova (npr. naknada štete za stvar u sastavu zajedničke imovine, stipendije).
Svaki supružnik ima udeo u zajedničkoj imovini ali on nije određen. Supružnici zajedničkom imovinom upravljaju zajednički i sporazumno, nemaju prava raspolaganja niti pravo da opterete svoj udeo. Poverioci jednog bračnog druga ne mogu da naplate svoje potraživanje iz zajedničke imovine budući da je nepoznat udeo supružnika.
Sada, kada smo objasnili šta spada pod posebnu i zajedničku imovinu neophodno je da i pojasnimo postupak deobe imovine kao i način na koji se sprovodi. Na početku moramo podsetiti da važi pretpostavka da su udeli u zajedničkoj imovini idealni i u slučaju sudske deobe ( ukoliko izostane sporazum o deobi ) pretpostavlja se da iznose tačno po polovinu. Naravno postoji mogućnost da je veći udeo jednog supružnika/vanbračnog partnera, što se u tom slučaju putem sudske deobe mora dokazivati. Postupak deobe zajedničke imovine pored samih supružnika mogu pokrenuti i njihovi naslednici, kao i poverilac jednog bračnog druga, koji je prethodno pokušao bezuspešno da se naplati iz njegove posebne imovine.

Sporazumna deoba bračne imovine
Deobom zajedničke imovine, smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika/vanbračnih partnera u zajedničkoj imovini. Supružnici mogu da zaključe pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.To je sporazumna deoba. Ona pretpostavlja da postoji saglasnost supružnika po pitanju deobe zajedničke imovine. To konkretno znači da se supružnici/vanbračni partneri prethodno dogovore kome šta pripada, sačine pismeni sporazum o tome i da javni beležnik overi njihov sporazum. ili da njihov sporazum postane sastavini deo sporazuma o razvoda braka na osnovu koga nadležni sud u postupku razvoda braka donosi presudu, kojom se utvrđuje i deoba zajedničke imovine.
Sudska deoba bračne imovine
U slučaju izostanka dogovora među supružnicima/vanbračnim partnerima o podeli zajedničke imovine, deobu će izvršiti nadležni sud. U sudskom postupku je potrebno utvrditi nekoliko bitnih činjenica: šta sve od imovine spada u zajedničku imovinu, koji su to udeli supružnika u zajedničkoj imovini i na koji način će se izvršiti deoba zajedničke imovine. Sud polazi od pretpostavke da su udeli supružnika/vanbračnih partnera jednaki, a ova pretpostavka je oboriva, pa onaj supružnik/vanbračni partner, koji smatra da treba da ima veći udeo u zajedničkoj imovini mora u posebnom parničnom postupku dokazati to. Način deobe imovine, kada je sud u parničnom postupku utvrdio koliki su udeli supružnika, određuje se u vanparničnom postupku. Kada nije moguće izvrštiti podelu imovine, jer na primer supružnici poseduju samo stan, koji se po svojoj prirodi ne može fizički podeliti na dva dela pristupa se prodaji stana, a novac od prodaje se deli u onoj srazmeri koju je sud utvrdio kada je određivao procentualni udeo supružnika.
Na kraju, važno je napomenuti da, od pre nekoliko godina, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova donosi jednu veoma važnu novinu kada je u pitanju upis u katastar nepokrtnosti imovine koja je stečena tokom trajanja braka. Prema ovom zakonu, zajednička svojina na nekoj nepokretnosti se upisuje automatski ako je stečena u toku trajanja zajednice života u braku i upisuje se u katastar na celoj nepokretnosti ili na suvlasničkom udelu u nepokretnosti, na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih. Međutim, imovina ne mora biti nužno upisana kao zajednička ako se katastru dostavi overena izjava oba supružnika od strane javnog beležnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu, sa određenim udelima.

Sa druge strane, kada je nepokretnost upisana u katastru na samo jednog od supružnika/ vanbračnih partnera, supružnici mogu dostaviti katastru izjavu i to oba supružnika, pa će se u katastru nepokretnosti upisati zajednička svojina na predmetnoj nepokretnosti. Ovakve izjave supružnika/vanbračnih partnera moraju biti u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđenih (solemnizovanih) izjava, a takođe, mogu biti i sastavni deo isprave kojom se stiče nepokretna imovina ( npr. ugovori ) na koju se ta izjava odnosi, odnosno solemnizacione klauzule kojom je potvrđena ta isprava.
Postupak deobe zajedničke imovine ima u sebi niz specifičnosti bilo da je u pitanju sporazumna ili sudska, zbog čega je preporuka učesnicima u postupku da svoje interese zaštite na taj način što će angažovati advokata u čiju specijalnost spada ova oblast.

Pročitajte ostale savete na sledećem linku

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link