Šengen ne popušta: Vozači najavljuju blokade, a jedno srpsko selo je već izborilo izuzetak

Evropska komisija poručila je da postojeće pravilo od 90 dana boravka u Šengenu tokom bilo kojih 180 dana ostaje na snazi, iako priznaje da ono stvara ozbiljne probleme profesionalnim vozačima. Za sever Srbije pitanje više nije samo transportno: novi EES precizno broji svaki dan proveden preko granice, a iskustvo jednog vojvođanskog sela pokazuje koliko posledice mogu biti neobične – ali i da su posebna rešenja ipak moguća.

Evropska komisija je 1. septembra praktično spustila očekivanja prevoznika sa Zapadnog Balkana. Portparol Komisije Markus Lamert potvrdio je da je Brisel svestan da profesionalni vozači, ali i druge veoma mobilne profesije, teško mogu da funkcionišu sa ograničenjem od 90 dana u periodu od 180 dana.

Ipak, poruka je jasna: postojeća šengenska pravila za sada ostaju.

Kao moguća kratkoročna rešenja Komisija pominje dugoročne nacionalne vize, dozvole boravka i, u ograničenim slučajevima, tretiranje pojedinih ljudi kao prekograničnih radnika. Drugim rečima, umesto jednog opšteg izuzetka za sve profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana, Brisel trenutno upućuje države da problem pokušaju da rešavaju bilateralno.

To, međutim, nije isto što i tvrdnja da se pravilo nikada neće menjati. U zvaničnoj Viznoj strategiji Evropske komisije, objavljenoj početkom godine, upravo su vozači kamiona navedeni među profesijama za koje bi trebalo razmotriti nova pravila za produžene kratkotrajne boravke. Komisija je tada čak najavila razmatranje novog zakonodavstva na nivou EU. Za sada od toga nema konkretnog propisa ni roka.

EES nije doneo pravilo 90/180 – samo je prestao da „žmuri“

Tu je jedna važna stvar koja se često pogrešno predstavlja.

EES nije uveo ograničenje od 90 dana. Ono postoji godinama.

Ono što je EES promenio jeste način na koji se granica kontroliše.

Sistem ulaska i izlaska potpuno je operativan na spoljnim granicama Šengena od 10. aprila 2026. godine. Umesto oslanjanja na pečate u pasošu, sistem elektronski beleži datum i mesto ulaska i izlaska, podatke iz pasoša i biometrijske podatke i automatski računa koliko je putniku ostalo dozvoljenih dana.

Zato je ono što je godinama moglo da bude teško za ručno praćenje sada praktično trenutno vidljivo graničnom policajcu.

Za građane Srbije sa biometrijskim pasošem i dalje važi bezvizni boravak do 90 dana u bilo kojih prethodnih 180 dana.

I ovde postoji detalj posebno važan za ljude koji često odlaze iz Subotice u Segedin ili druga mesta u Mađarskoj: ne broji se broj prelazaka granice nego broj kalendarskih dana provedenih u Šengenu.

Ako neko ujutru pređe Horgoš, provede nekoliko sati u Mađarskoj i vrati se istog dana, taj dan se računa kao jedan dan boravka. Ako istog dana granicu pređe još jednom, nije potrošio još jedan dan. Ali ako tako ode u Mađarsku tokom 90 različitih dana unutar pokretnog perioda od 180 dana, kvota je praktično iskorišćena.

Šengenski zakonik izričito propisuje da se dan ulaska računa kao prvi, a dan izlaska kao poslednji dan boravka.

Šta ovo znači za Suboticu?

Za većinu građana koji povremeno odlaze u Mađarsku u kupovinu, posetu ili na putovanje, pravilo od 90 dana teško da će predstavljati problem.

Ali potpuno drugačija situacija je sa ljudima koji granicu prelaze skoro svakodnevno – zbog posla, poslovanja ili drugih obaveza.

Na području Subotice dva glavna prelaza ostaju Horgoš–Röszke i Kelebija–Tompa, koji rade 24 sata i primaju i putnički i teretni saobraćaj.

Tu su i manji prelazi Đala–Tiszasziget, Bajmok–Bácsalmás, Bački Vinogradi–Ásotthalom i Rabe–Kübekháza. Prema trenutno objavljenim informacijama Ministarstva spoljnih poslova Srbije, od 1. septembra do 1. maja oni rade od 6 do 18 časova.

Mađarska policija navodi i da se na pojedinim prelazima, među kojima su Horgoš i Bački Vinogradi, srpska i mađarska kontrola obavljaju zajednički na mađarskoj strani.

A 14. septembra granice bi ponovo mogle da stanu

Problem profesionalnih vozača sada ulazi u novu fazu.

Više od stotinu profesionalnih vozača okupilo se 31. avgusta ispred Delegacije EU u Beogradu, dok su protesti održani i u Sarajevu, Podgorici i Skoplju.

Predsednik udruženja „Međunarodni transport“ Neđo Mandić najavio je da će, ukoliko do tada ne bude prihvatljivog rešenja, od 14. septembra biti blokirani granični prelazi prema državama Šengena u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Prevoznici tvrde da je za normalno obavljanje međunarodnog transporta pojedinim vozačima potrebno između 120 i 130 dana prisustva u Šengenu tokom šest meseci.

Ako ta najava bude sprovedena u najavljenom obimu, za Suboticu bi posebno važni bili Horgoš i Kelebija, preko kojih prolazi veliki deo putničkog i teretnog saobraćaja prema Mađarskoj i dalje ka centralnoj Evropi.

Prethodne blokade u januaru već su pokazale koliko brzo problem profesionalnih vozača može da preraste u problem kompletnog lanca snabdevanja. Reuters je tada izvestio da su prevoznici iz četiri zemlje Zapadnog Balkana blokirali teretne terminale prema EU, dok su udruženja navodila da su vozači već vraćani ili deportovani zbog prekoračenja dozvoljenog boravka.

Selo koje je pokazalo da izuzetak ipak može da postoji

Možda najzanimljiviji deo čitave priče nalazi se svega nekoliko stotina kilometara od Subotice.

Neštin i Vizić su sela u Srbiji, ali zbog neobične geografije njihovi stanovnici do centra sopstvene opštine – Bačke Palanke – najkraćim putem stižu preko Hrvatske.

Od Neština do Bačke Palanke ima svega oko devet kilometara, a nekoliko kilometara puta prolazi kroz Hrvatsku. Alternativa preko teritorije Srbije može da znači obilazak od približno stotinu kilometara. Taj problem postoji decenijama; RTS je još 2013. izveštavao da stanovnici na putu do svoje opštine moraju da prelaze državnu granicu i prolaze kroz četiri granične kontrole.

EES je ove godine staru geografsku anomaliju pretvorio u ozbiljan problem.

Ljudi koji bi samo nekoliko minuta prolazili kroz Hrvatsku na putu za posao, školu, banku ili kod lekara počeli su da troše svoje šengenske dane. U julu su pojedini stanovnici na granici već bili vraćeni jer su dostigli dozvoljenu kvotu.

Meštani su potom blokirali put prema granici sedam dana. Putnička vozila propuštana su periodično, dok su kamioni ostajali blokirani.

I onda se dogodilo nešto veoma interesantno.

Posle razgovora srpskih i hrvatskih vlasti, stanovnicima Neština i Vizića počele su da se izdaju posebne propusnice, a prema informacijama koje je tada potvrdila lokalna zajednica, njihov tranzit kroz Hrvatsku više se ne računa na isti način kao klasičan kratkotrajni boravak u Šengenu. Rešenje obuhvata više od 800 stanovnika i propusnice važe do jula 2027. godine.

To je upravo ona vrsta lokalnog i bilateralnog rešenja na koju Evropska komisija danas upućuje i kada govori o profesionalnim vozačima.

Ali priča nije završena potpuno srećno.

U televizijskom prilogu koji ste poslali vidi se druga strana problema: propusnice su dobili stanovnici sela, ali ljudi koji žive u Bačkoj Palanci i rade u Neštinu – među njima lekar, bibliotekarka, nastavnici i drugi – u trenutku snimanja još nisu bili obuhvaćeni istim režimom. Biblioteka je bila zatvorena, a lekar nije znao koliko dugo će moći da nastavi da dolazi u selo.

To možda najbolje pokazuje koliko je problem komplikovan: dovoljno je promeniti smer svakodnevnog putovanja i ista propusnica više ne rešava sve.

Važna je i jedna pravna nijansa. Hrvatska zaista ima Nacionalni program olakšica za česte putnike, ali njegov opšti smisao je prvenstveno da ubrza graničnu kontrolu i smanji ponavljanje biometrijskih provera. Sam program, prema zvaničnim hrvatskim pravilima, zahteva da putnik i dalje ispunjava uslove za ulazak u Šengen i da prethodno nije prekoračio dozvoljeni boravak. Zato slučaj Neština treba posmatrati kao posebno dogovoreno lokalno rešenje, a ne kao mogućnost da svaki česti putnik jednostavno zatraži karticu i zaobiđe pravilo 90/180.

Granica više nije samo rampa i pečat

Upravo je tu suština novog sistema.

EES nije promenio geografiju, nije izmislio pravilo od 90 dana i nije profesionalne vozače preko noći pretvorio u turiste.

Ali je od pravila koje je godinama postojalo napravio precizno, elektronski proverljivo ograničenje.

Za turiste to uglavnom znači fotografisanje, otiske prstiju i nešto drugačiju kontrolu na Horgošu ili Kelebiji.

Za čoveka koji iz Subotice gotovo svakodnevno odlazi u Mađarsku, to može značiti pažljivo brojanje dana.

Za profesionalnog vozača može značiti da posle nekoliko meseci više ne može da radi svoj posao.

A za selo poput Neština značilo je da se jednog jutra ljudima praktično zatvorio najkraći put do sopstvene škole, lekara i opštine.

Evropska komisija sada poručuje da se rešenja moraju tražiti unutar postojećeg sistema. Primer Neština pokazuje da je to ponekad moguće.

Pitanje je samo može li model koji funkcioniše za nekoliko stotina stanovnika jednog pograničnog sela da se primeni na desetine hiljada profesionalnih vozača koji svakog dana prolaze kroz više država Evropske unije.

A odgovor bi mogao biti posebno važan i za Suboticu – najkasnije 14. septembra.