Pionir, a adresa Beograd: Šta se dogodilo sa slatkim ponosom Subotice?

Medeno srce, Galeb čokolada, Negro bombone, lešnik karamele… Dovoljno je nabrojati nekoliko slatkiša pa da se vrate uspomene na detinjstvo, školske užine i porodična okupljanja. Za Subotičane uz ta imena ide i njihov grad. Zato naziv „Pionir d.o.o. Beograd“ izaziva pitanje: šta se dogodilo sa čuvenom subotičkom fabrikom?

Njeni koreni sežu u 1917. godinu, kada je u Subotici počela priča fabrike „Braća Ruff“. Počeci su bili skromni: mala radionica sa svega pet-šest radnika. Prema istraživanjima istoričara Stevana Mačkovića, za približno deset godina taj posao prerastao je u fabriku bombona i čokolade.

Posle Drugog svetskog rata fabrika je nacionalizovana, a ime Pionir dobila je 1948. godine. U narednim decenijama izrasla je u snažnog proizvođača slatkiša. Njena veličina za grad ogledala se i u tome što je uz poznate proizvode stvarala radna mesta i prenosila znanje o proizvodnji sa jedne generacije na drugu.

Posebno mesto u toj priči zauzima Medeno srce, nastalo 1978. godine. Medenjak sa voćnim punjenjem i čokoladnim prelivom postao je jedan od zaštitnih znakova fabrike. Uz Galeb, Negro i ostale poznate proizvode, predstavljao je onaj deo Subotice koji je mogao da stane u kesu sa slatkišima i otputuje daleko od grada.

Ipak, ni Pionir nije zaobišla teška poslovna sudbina devedesetih. Fabrika je 1998. godine dospela u stečaj, a zatim je privatizovana. To je bila velika prekretnica: usledili su novi vlasnički okvir, ulaganja i obnova proizvodnje, o čemu je tadašnji direktor govorio u intervjuu objavljenom 2006. godine.

Danas Pionir posluje u okviru Alco grupe, a njegov većinski vlasnik je privrednik Miroljub Aleksić. Prema trenutno dostupnim podacima poslovne baze CompanyWall, manjinske udele imaju i kompanije Amasis i Alfa-Plam. Nekadašnja subotička fabrika tako posluje kao deo šireg privatnog poslovnog sistema.

Otuda i beogradska adresa koju kupci primećuju. Kompanija na svom zvaničnom sajtu navodi naziv „Pionir d.o.o. Beograd“ i adresu Požeška 65b, Beograd. Reč je o sedištu preduzeća. Sama adresa sedišta, međutim, ne govori u kom je pogonu proizvedena konkretna čokolada ili kesica medenjaka.

Subotička fabrika i dalje radi, na Senćanskom putu 83. Pionir na svom sajtu izričito navodi da se upravo u Subotici proizvodi najveći deo njegovog asortimana. Grad je, dakle, i danas važno proizvodno središte kompanije, a veza sa njim daleko prevazilazi uspomene i stare omote.

Pored Subotice, proizvodnja je organizovana i u Paraćinu i Prokuplju. Paraćinski pogoni obuhvataju keks, napolitanke i slani program, dok je prokupački deo vezan za preradu voća, džemove, marmelade i druge slatke proizvode. Iza istog imena danas, tako, stoji proizvodnja raspoređena u nekoliko gradova.

Pionir zato danas ima dve važne adrese u ovoj priči: beogradsku, gde mu je sedište, i subotičku, gde su mu koreni i najveći deo asortimana. Poslovni naziv se promenio, ali ostaju fabrika, proizvodi i generacije ljudi koje su ih stvarale. Za Suboticu je to dovoljan razlog da Pionir i dalje smatra delom svoje priče.