Palić je svoju turističku priču gradio na vodi, kupanju i banjskom lečenju. Danas se uz isto jezero šeta, odmara i fotografiše, ali se kupanje i dalje ne preporučuje. Između ta dva Palića stoje decenije zagađivanja, velika sanacija tokom koje je jezero ispražnjeno i nova ulaganja koja još nisu donela vodu bezbednu za kupače. Šta se dogodilo i može li se taj krug prekinuti?
Nastavak priče: Veliko interesovanje čitalaca otvorilo je i šire pitanje — šta se danas događa sa Palićem? Pročitajte: Priča o jezeru pokrenula Subotičane: Šta se zapravo događa na Paliću?
Na starim fotografijama Palića kupališta su deo svakodnevnog života. Za mnoge Subotičane ona su i porodična uspomena. Zato pitanje kvaliteta jezerske vode nije samo tema za biologe i komunalna preduzeća. Ono se tiče načina na koji grad koristi i čuva jedno od svojih najprepoznatljivijih mesta.
Odgovor na pitanje da li se danas treba kupati u Palićkom jezeru, međutim, ostaje nepovoljan. I tokom leta 2026. stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Subotica upozoravali su da voda nije odgovarajućeg kvaliteta. RTV je 4. avgusta izvestio da pojedini kupači uprkos upozorenjima ulaze u jezero, dok stručnjaci ukazuju na prenamnoženost modrozelenih algi i veliko opterećenje organskom materijom i muljem.
Od banjskog odredišta do simbola letovanja
Razvoj Palića kao banje i kupališta vezuje se za 19. vek. Prvi stalni banjski objekti podignuti su 1845. godine, a usledili su kupatila, hoteli, vile i uređenje obale. Jezerska voda i mulj tada su korišćeni u lečilišne svrhe, što je privlačilo goste i podsticalo razvoj mesta.
Železnička veza iz 1869. olakšala je dolazak posetilaca. Krajem veka Palić je dobio i tramvajsku vezu sa Suboticom, dok su sportske igre Lajoša Vermeša povezale kupališni turizam sa sportom. Početkom 20. veka, naročito izgradnjom kompleksa otvorenog 1912, Palić dobija prepoznatljivo lice sa Vodotornjem, Velikom terasom i Ženskim štrandom.
Ta banjska prošlost ipak ne govori ništa o današnjoj zdravstvenoj bezbednosti vode. Sastav jezera menjao se zajedno sa gradom, njegovom industrijom, kanalizacijom i korišćenjem okolnog zemljišta.
Godina kada je jezero moralo da bude ispražnjeno
Otpadne vode Subotice i industrije dugo su završavale u Paliću bez odgovarajućeg prečišćavanja. Posledice su postajale sve vidljivije: naslage mulja, neprijatni mirisi, propadanje biljnog sveta i pomori ribe.
Katastrofalni pomor 1971. godine označio je prelomni trenutak. Skupština opštine Subotica 27. maja donela je odluku o sanaciji. Usledio je poduhvat koji je ostao upamćen kao jedno od najvećih zajedničkih nastojanja grada da spase svoje jezero: ispuštanje vode, radovi na uklanjanju mulja, uređivanje korita i obala i izgradnja sistema koji je trebalo da spreči ponavljanje katastrofe. U radovima su učestvovale i omladinske brigade.
Jezero je u okviru sanacije podeljeno na sektore, sa najvećim, četvrtim delom namenjenim turističkoj i rekreativnoj upotrebi. Prema hronologiji dr Lajoša Hovanja, ponovno punjenje trajalo je od kraja 1975. do 8. marta 1977. godine, kada je završeno punjenje četvrtog sektora.
Palić je ponovo dobio vodu i život. Međutim, dugoročna zaštita zahtevala je mnogo više od jednokratnog pražnjenja i čišćenja.
Zašto prečistač nije trajno rešio problem?
Prvi gradski prečistač pušten je u rad 1975. godine. Prema podacima JKP „Vodovod i kanalizacija“, tadašnji sistem uklanjao je između 88 i 92 odsto organskih i suspendovanih materija, ali je uklanjanje azota i fosfora bilo svega oko 15 odsto.
To je jedan od ključnih podataka za razumevanje kasnijeg propadanja jezera: voda je prolazila kroz tretman, ali je znatan deo materija koje podstiču rast algi nastavljao da ulazi u Palić.
Postrojenje je kasnije rekonstruisano, a 2009. pušten je u rad novi prečistač sa boljim uklanjanjem azota i fosfora. Vodovod i sam opisuje Palić kao osetljivog primaoca prečišćenih otpadnih voda, podložnog prekomernom obogaćivanju hranljivim materijama.
Drugim rečima, za oporavak jezera presudno je koliko hranljivih materija u njega stvarno stiže i koliko može da podnese. Samo postojanje prečistača ne daje odgovor na to pitanje.
Zagađenje koje ostaje i kada se dotok smanji
U priči o Paliću postoji problem koji se sa šetališta ne vidi: sediment na dnu.
Azot i fosfor podstiču razmnožavanje algi i cijanobakterija. Kada ta biomasa odumre, deo završava na dnu, gde se razgrađuje. Materije nagomilane u sedimentu mogu ponovo da pređu u vodu i hrane novi talas rasta. Tako zagađenje iz prethodnih godina nastavlja da utiče na jezero i nakon poboljšanja kvaliteta vode koja se u njega uliva.
Ovaj proces naziva se unutrašnje opterećenje. Naučni rad o obnovi Palića, objavljen 2013. godine, upravo upozorava da nagomilani fosfor u sedimentu može usporiti odgovor jezera na smanjenje spoljnog zagađenja. Autori ukazuju i na potrebu kontrole otpadnih voda iz okolnih naselja i zagađenja sa poljoprivrednih površina.
Zato je opravdano govoriti o dva povezana zadatka: smanjiti ono što u jezero još dolazi i utvrditi kako obuzdati zagađenje koje se u njemu već nagomilalo.
Šta je donela poslednja velika investicija?
Projekat „Ecolacus“, sprovođen od 2018. do kraja 2022, obuhvatio je zaštitu Palićkog i Ludaškog jezera. Prema zvaničnoj projektnoj dokumentaciji, nemačka bespovratna podrška iznosila je 6,5 miliona evra, uz dodatnih 1,3 miliona, dok je Grad predvideo milion evra za zemljište i kompenzacije, kao i doprinose u naturi.
U okviru projekta izgrađeno je 21,9 kilometara kanalizacione mreže, priključeno više od 600 domaćinstava, uspostavljeno prepumpavanje prikupljenih palićkih otpadnih voda na subotički prečistač i dograđen sistem za dodatno uklanjanje fosfora. Formirani su i zaštitni zeleni pojasevi.
Sprovođen je i selektivni izlov invazivnih riba, prvenstveno babuške, uz nastojanje da se popravi struktura ribljeg fonda. Na završetku jedne od kampanja 2022. stručnjaci projekta izvestili su o poboljšanjima kvaliteta vode i stanja živog sveta.
Ipak, već krajem te godine naglašavano je da voda još nije bezbedna za kupanje, iako su pojedini parametri poboljšani. To je važna razlika: ulaganje može da smanji pritisak na jezero, a da njegov oporavak još nije dostigao nivo potreban za kupače.
Šta pokazuju podaci iz leta 2026?
U poslednjem objavljenom pregledu na stranici monitoringa Zavoda, dostupnom prilikom provere 7. septembra, predstavljeni su rezultati uzorkovanja od 1. jula 2026. Na četiri merna mesta u četvrtom, turističkom sektoru, Srpski indeks kvaliteta vode — SWQI — iznosio je 47, 47, 39 i 43. Sve četiri vrednosti pripadaju opisnoj kategoriji „loš“.
Ovaj indeks sabira deset pokazatelja opšteg kvaliteta vode. Ne treba ga poistovećivati sa potpunom zdravstvenom ocenom kupališta: jedan zbirni broj ne zamenjuje sva potrebna hemijska, mikrobiološka i hidrobiološka ispitivanja.
Dr Karolina Berenji iz Zavoda u julu je navela da voda jezera godinama pripada petoj klasi površinskih voda i da se kupanje ne preporučuje. Kao jedan od razloga izdvojila je modrozelene alge, koje prema tada iznetim podacima čine oko 80 odsto fitoplanktona.
Zašto kupanje može biti rizično?
Cijanobakterije, često nazivane modrozelenim algama, mogu da stvaraju toksine. Izlaganje vodi koja ih sadrži može izazvati osip i iritaciju očiju, a gutanje takve vode stomačne tegobe, povraćanje i druge probleme. Težina posledica zavisi od vrste toksina i izloženosti; pojedini toksini mogu oštetiti jetru.
Prisustvo cijanobakterija samo po sebi ne govori kolika je koncentracija toksina u određenom trenutku. Za to su potrebna odgovarajuća ispitivanja. Ipak, masovno cvetanje predstavlja razlog za oprez, a lično iskustvo da je neko ranije plivao bez tegoba ne može da potvrdi bezbednost vode za sledeće kupanje.
Zato ni lep izgled pojedinog dela jezera, ni odsustvo neprijatnog mirisa, ni činjenica da u vodi već ima kupača nisu dovoljna osnova da se zanemari preporuka stručnjaka.
Da li bi ponovno vađenje mulja bilo rešenje?
Uklanjanje zagađenog sedimenta jeste jedna od mogućnosti obnove jezera. Postoje i postupci kojima se fosfor vezuje u sedimentu kako bi se smanjilo njegovo vraćanje u vodu. Međutim, izbor zavisi od sastava i količine mulja, uslova u jezeru, očekivanog efekta i uticaja zahvata na živi svet.
Kod izmuljavanja mora se unapred rešiti i šta će biti sa izvađenim materijalom: kako se obrađuje i gde može bezbedno da se odloži. Zahvat koji podigne zagađeni sediment, a nema odgovarajući plan njegovog zbrinjavanja, može napraviti dodatne probleme.
Međunarodni stručni priručnik projekta „LIFE IP Rich Waters“ naglašava da mere protiv unutrašnjeg opterećenja ne mogu dugoročno zameniti smanjenje spoljnog unosa fosfora. Ako se jezero očisti, a zatim nastavi da prima previše hranljivih materija, problem može ponovo da se razvije.
Za Palić iz toga proizlazi da odluku o novoj sanaciji treba zasnovati na ažurnom snimanju sedimenta i merenju njegovog stvarnog doprinosa zagađenju. Sam broj kubika izvađenog mulja ne bi bio dovoljan pokazatelj uspeha.
Šta je potrebno da se kupači vrate?
Iz dosadašnjih istraživanja i sprovedenih mera proizlazi da oporavak zahteva povezan program: pouzdan rad prečistača, kontrolu ispusta, priključivanje na kanalizaciju, zaštitu od spiranja hranljivih materija sa okolnog zemljišta, rešavanje opterećenja iz sedimenta i obnovu biološke ravnoteže. Svaka od tih mera rešava deo problema; njihov zajednički rezultat mora da se vidi u samoj vodi.
Pominjano je i dovođenje vode iz Tise. Kanal za tu namenu završen je 1995, ali je u dokumentaciji projekta Ecolacus navedeno da se takvo dopunjavanje pokazalo neekonomičnim. Eventualno novo korišćenje zahtevalo bi proveru raspoložive količine i kvaliteta vode i troškova. Samo dolivanje vode ne rešava pitanje onoga što neprestano ulazi u jezero i onoga što se vraća iz mulja.
Oporavak je moguć kao cilj, ali nema osnova da se građanima obeća određeno leto za povratak bezbednog kupanja. U pregledanim javnim izvorima do 7. septembra 2026. nije pronađen potvrđen rok potkrepljen završenom sanacijom i nalazima koji bi takvo obećanje opravdali.
Za građane bi zato najkorisniji bio jasan, javno proverljiv plan: koliko se smanjuje unos zagađenja, šta se radi sa sedimentom, ko je odgovoran, kako se radovi finansiraju i kojim rezultatima će se potvrditi da voda ispunjava uslove za kupanje tokom sezone.
Palić je već pokazao koliko daleko jedan grad može da ode da bi vratio život svom jezeru. Sada je potrebno obezbediti da sledeći oporavak traje. Merilo uspeha biće trenutak kada roditelj, pre nego što dete uđe u vodu, može da pročita aktuelan nalaz koji potvrđuje da je kupanje bezbedno.
Crno bele fotografije preuzete sa: https://subotickaistorija.wordpress.com/palic-1971/
Priča o Paliću ne završava se stanjem vode. Obnova starih objekata, požar u Maloj gostioni, razvoj Zoo-vrta i velika turistička ulaganja otvaraju nova pitanja o budućnosti ovog mesta. Više pročitajte u nastavku: Priča o jezeru pokrenula Subotičane: Šta se zapravo događa na Paliću?.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
10 komentara
Uključite se u razgovorNe pamtim da sam ikada naišla i pročitala tako kompletan tekst o vodi Palićkog jezera, i to od istorije jezera, pa sanaciju sedamdesetih, i tužnu današnjicu. Pošto imam dosta godina, imala sam prilike da se kupam u čistoj vodi kao dete, i kasnije još jedan kratak period posle sanacije. Ne mogu da se setim kada sam poslednji put ušla u jezero, a šansa da se to ponovo desi ne postoji. Ali ko zna? Možda ću živeti dovoljno dugo da se desi neko čudo. U svakom slučaju hvala na ovom detaljnom opisu, i znatiželjno ću i dalje pratiti razvoj situacije. Pozdrav od rođene Palićanke.
Znači sad ste raskrinkali lažove iz prošlosti koji su svašta naobećavali i na kraju teksta se traži strpljenje dok se ništa ne radi. Da se zaključiti da narod smatrate za ovce, što i nije daleko od istine.
Nigde ne cujem da je zabranjeno jesti ribu iz Palica.Neka mi to neko objasni?
Amúgy a tóban egyik legérzékenyebb hal èl a süllő és szaporodik..., és ha annyira rossz lenne a tó vízminősége már règ kipusztult volna ..... sok horgász jár szeabadidejèben horgászni ès fogyastja amit megfog .
Otpadna voda. Kriminalno upravljanje. Nestručni kadar.
Eno i u rapadu Aquapark od 16 mil eura, posećenost nikakva. Izgoreo simbol Palica, Mala gostiona. Divljačka izgradnja hotela, velikog parkinga na zelenoj povrsini. Eto, neki vladari unistise Palic za kratko vreme.
Niko vam ne veruje, 90% pitanjr je da li twčno jer postoje toliko jezera u rqvnicama koja su sanirana iradjeno dno podloga za foltracoju i kao plave lagune su. A što se tiĉe para, kpga zamajavate? Toliko se para daje na nepotrebne stvari i bespotrebne projekte a 35 god. Nema se za sanaciji jezera. Ili ne postoji volja odredjene uprave za ro ili direktiva od nekog da se to ne dira jer neko ima mnogo veći interes u tome ALI kad oni to pożele.
Možete čistiti koliko hoćete, uređivati priobalje, praviti tobogane i sl. dok se ne reši sistem otpadnih voda, kanalizacije Palićko jezero će i dalje biti smrdljiva baruština. Šteta ali gde i kako rešiti kanalizaciju i kako. Da li se ugradnjom kvalitetnih filtera , prečišćavanja, jezero može vratiti nameni za kupanje i sl. To je ipak do stručnjaka koji bi trebalo to da reše i investicija ma koliko da koštala treba biti urađena i investicija bi se kroz turizam relativno brzo vratila naravno da voda bude dobrog kvaliteta.
Онолика равница, а проблем је одлагање седимента? Не верујем. Београдска Ада пре великиг језера има мање језеро - Таложник, које повећава квалитет Савске воде природним путем пре уливања у Језеро.
Би ли Палић могао да има два-три мања таложника са шљунком, песком и угљем на уливним местима?
Da li ste čuli da se neko osuo od Palićke vode? Nikada ali od bazena, trovanja, osipi, upale očiju, ušiju,...
Riba se ne bi toliko namnožila da je voda toliko loša kao što opisujete! Ja se kupam godinama i nikada ništa ali sam nebrojeno puta dibio upale ušiju od bazena!
Amúgy a tóban megtalálható az egyik legérzékenyebb halfajta a süllő ès szaporodik, ha annyira rossz lenne a víz minősége már règ kipusztult volna....Sok horgász is jár szabadidejèben horgászni ès fogyasztja amit megfog.....