Subotički Buvljak: Da li je nestao njegov nekadašnji šmek?

Nema mnogo mesta u Subotici koja bude toliko različitih uspomena kao Buvljak. Nekoga će podsetiti na prve farmerice iz inostranstva, nekoga na šuškavac, kasetofon ili patike koje se nisu mogle pronaći u običnim prodavnicama.

Drugi pamte rano nedeljno jutro, guranje između tezgi, miris pečenog testa i obavezno cenjkanje pre nego što se roba spakuje u kesu.

Zvanično se danas zove Robna pijaca „Mali Bajmok“, ali je za Subotičane ostao jednostavno — Buvljak.

Počelo je od „stareške pijace“

Buvljak nije otvoren jednog određenog dana, presecanjem vrpce i svečanom ceremonijom. Nastajao je postepeno, na prostoru nekadašnjeg vašarišta i stočne pijace u Malom Bajmoku.

Još sredinom prošlog veka ljudi su na taj prostor donosili predmete koji im više nisu bili potrebni. Prodavalo se ono što je preteklo u kući, pronađeno na tavanu ili sačuvano u šupi: stara odeća, obuća, posuđe, alat, delovi za bicikle, satovi i drugi predmeti za koje se verovalo da će nekome još poslužiti.

Zbog toga je pijaca dugo bila poznata kao „stareška pijaca“.

Kasnije se pojavio i naziv „najlon“. Prema sačuvanim pričama, ime se odomaćilo u vreme kada su najlon košulje i mantili bili veoma popularni i traženi. Na prostoru današnjeg Buvljaka roba se prodavala na prostirkama, ceradama i najlonima položenim direktno na zemlju.

Vremenom je ostalo ime Buvljak, iako se ponuda odavno više ne svodi samo na polovne stvari.

Za mnoge Subotičane odlazak na Buvljak nije bio samo kupovina. Bio je to mali nedeljni događaj.

Sedamdesete i osamdesete — godine najveće promene

Tokom sedamdesetih godina pijaca je počela da privlači sve više prodavaca i kupaca. Blizina granice učinila je svoje. U Suboticu je stizala roba iz Mađarske, Poljske, Rumunije i Italije, a Buvljak je postao mesto na kojem se moglo pronaći ono čega nije bilo u državnim prodavnicama.

Posebno su bile tražene farmerice, jakne, patike, kozmetika, gramofonske ploče, audio-kasete, mali kućni aparati i različita tehnička roba.

Za mnoge porodice odlazak na Buvljak nije bio samo kupovina. Kretalo se rano, jer je važilo pravilo da najbolja roba nestane pre podne. Obilazile su se tezge, upoređivale cene i pozdravljali poznanici koje možda nedeljama niste sreli u gradu.

Buvljak je u to vreme bio i svojevrsno mesto susreta Istoka i Zapada. Dolazili su kupci i prodavci iz susednih država, ali i iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Jedni su donosili robu koju su imali, drugi tražili ono čega kod njih nije bilo, a nije bilo neobično ni da se trgovina završi razmenom umesto novcem.

Velika promena dogodila se u proleće 1989. godine, kada su na mestu stare pijace pod vedrim nebom izgrađene prve dve moderne hale sa lokalima. Kasnije se kompleks širio i dobio izgled velikog robnog centra.

Danas je to gotovo grad u gradu

Prema podacima AD „Tržnica“, Robna pijaca „Mali Bajmok“ prostire se na približno 38.800 kvadratnih metara. U četiri hale i oko njih nalazi se skoro 1.950 prodajnih mesta, više od 200 lokala i oko 1.700 stalnih prodavaca.

Kupcima je na raspolaganju i zatvoren parking sa približno 260 obeleženih mesta.

Na Buvljaku se danas prodaju garderoba, obuća, zavese, posteljina, posuđe, alati, auto-delovi, kozmetika, igračke, kućni aparati i prehrambeni proizvodi. Tu je i zeleni deo pijace sa voćem, povrćem, mesom, testom, kolačima i drugim namirnicama.

Drugim rečima, od nekadašnje prodaje polovnih stvari na zemlji nastao je veliki trgovački kompleks u kojem se može provesti nekoliko sati.

Da li je Buvljak izgubio svoj nekadašnji šmek?

Jeste se promenio, ali ga nije potpuno izgubio.

Nema više onoliko neizvesnosti kao nekada, kada kupac nije znao šta će ga sačekati iza sledećeg reda. Danas je veliki deo ponude organizovan, prodavci posluju u halama i lokalima, a mnoge tezge podsećaju na male prodavnice.

Promenile su se i navike kupaca. Tržni centri, veliki trgovinski lanci i internet prodaja nude robu koja je nekada mogla da se pronađe jedino na pijaci. Zbog toga Buvljak više nema onu ulogu „prozora u svet“ koju je imao osamdesetih i devedesetih godina.

Ipak, jednu osobinu nije izgubio — na njemu se još razgovara.

Prodavci poznaju stalne mušterije, kupci pitaju da li je stigla nova roba, a gotovo svaka cena ostavlja makar malo prostora za dogovor. Ljudi i dalje dolaze da prošetaju, sretnu nekoga i vide „šta ima novo“, čak i kada ne planiraju ništa da kupe.

„Starež“ još čuva pravi duh stare pijace

Onaj ko želi da oseti kako je nekada izgledao Buvljak trebalo bi da poseti njegov stareški deo. Tamo se još mogu pronaći gramofonske ploče, stari alati, knjige, značke, novčanice, porcelan, kristalne čaše, satovi, slike, rezervni delovi i predmeti čiju namenu mlađi posetioci ponekad ne umeju ni da prepoznaju.

Za nekoga je to samo gomila starih stvari. Za drugoga — muzej na otvorenom.

Tu se ne kupuje samo predmet već i priča. Stari mlin za kafu može nekoga podsetiti na kuhinju njegove majke, požutela razglednica na putovanje iz mladosti, a gramofonska ploča na pesmu uz koju se nekada igralo.

Najživlje je subotom i nedeljom, kada ima najviše prodavaca, kupaca i robe. Interesovanje za ovaj deo pijace i dalje postoji, posebno među kolekcionarima, ljubiteljima starina i ljudima koji uživaju u samoj potrazi.

Ljudi dolaze, ali kupuju opreznije

Buvljak i dalje privlači hiljade posetilaca, naročito vikendom, a među njima su i kupci iz Mađarske. Međutim, prodavci poslednjih godina primećuju da ljudi pažljivije troše novac i češće samo razgledaju.

Početak godine tradicionalno je najslabiji period. Posle praznika prodaja opada, dok se veća posećenost vraća sa lepšim vremenom. Pojedini trgovci navode visoke troškove zakupa i slabiju kupovnu moć kao glavne probleme, dok drugi, naročito prodavci hrane, kažu da još imaju svoje stalne mušterije.

Veliki značaj i dalje imaju kupci iz Mađarske, koje privlače ponuda, cene i mogućnost da na jednom mestu kupe garderobu, hranu i sezonske proizvode.

Šta se planira?

Na zvaničnoj stranici „Tržnice“ navodi se da je postojeća infrastruktura funkcionalna i da se planiraju dalji radovi na njenom unapređenju. Za sada, međutim, nije objavljen detaljan plan velike rekonstrukcije sa preciznim rokovima i vrednošću investicije.

Tokom 2026. godine nastavljeno je raspisivanje licitacija za slobodne tezge i lokale, što pokazuje da pijaca i dalje aktivno posluje i popunjava prodajne kapacitete.

Pred Buvljakom je važan zadatak: da se modernizuje, a da ne postane samo još jedan običan tržni centar. Uređeniji prolazi, bolji sanitarni uslovi, parking i zaštita od kiše i hladnoće svakako su potrebni, ali ne bi trebalo izgubiti prostor za male prodavce, stare zanate, polovnu robu i ono čuveno pijačno cenjkanje.

Jer Buvljak bez svog „stareža“, razgovora preko tezge i iznenađenja koje čeka u sledećem redu više ne bi bio pravi subotički Buvljak.

On možda više nije ono što je bio u vreme prvih farmerica, šuškavaca i kasetofona, ali još živi. Ne samo kao mesto kupovine već kao deo gradskog pamćenja — prostor na kojem su se više od pola veka susretali ljudi, jezici, roba i sudbine.