Stare crno-bele fotografije čuvaju izgled Subotice kakvu danas poznajemo samo iz porodičnih albuma, arhivskih zapisa i priča starijih sugrađana. Ipak, kada tim prizorima dodamo boju, ulice, zgrade i ljudi odjednom prestaju da deluju tako daleko.
Pred nama više nije samo istorijska fotografija. Pojavljuje se grad koji ponovo diše.
Uz pomoć veštačke inteligencije očistili smo i obojili dve stare fotografije centra Subotice. Cilj nije bio da se prošlost menja, već da se približi današnjem posmatraču i pokaže kako su poznata mesta možda izgledala ljudima koji su njima svakodnevno prolazili.
Boje na obrađenim fotografijama predstavljaju vizuelnu rekonstrukciju i ne moraju u potpunosti odgovarati originalnim bojama zgrada, odeće, vozila i zelenila iz tog vremena. Istorijski sadržaj fotografija nije menjan.
Subotica 1933. godine
Na prvoj fotografiji vidimo centar Subotice 1933. godine, sa Gradskom kućom koja i tada dominira gradskim trgom. Na njenoj fasadi nalazio se natpis „Општина града Суботице“, dok se u daljini prepoznaju tornjevi Katedrale Svete Terezije Avilske.
Automobili, prolaznici, uređene ulice i brojni lokali svedoče o gradu koji je već tada imao razvijen svakodnevni život. Kada fotografija dobije boju, detalji koji su se ranije gubili u sivim tonovima postaju mnogo uočljiviji. Odjednom lakše možemo da zamislimo zvuk koraka, razgovore prolaznika i gradski ritam jednog običnog dana.
Prema popisu iz 1931. godine, Subotica je imala 100.058 stanovnika i bila je jedan od najvećih gradova tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Gotovo polovina stanovništva bavila se poljoprivredom, dok su važnu ulogu imali industrija, zanatstvo i trgovina.
Originalnu crno-belu fotografiju i opširniju priču o Subotici iz 1933. godine možete pogledati u našem ranijem tekstu: Subotica, 1933. godina – Pogled na centar grada
Centar koji je izgledao kao veliki gradski vrt
Druga fotografija vodi nas u nešto mirniju Suboticu. Tačna godina njenog nastanka nije poznata, ali prizor najverovatnije potiče iz prve polovine 20. veka.
U prvom planu vide se uređene staze, klupe, mlada stabla i pažljivo oblikovano rastinje. Centar grada nije bio samo mesto prolaska, već prostor u kojem se zastajalo, razgovaralo i odmaralo.
Nakon obrade i dodavanja boje, zelenilo ponovo dolazi do izražaja, fasade dobijaju dubinu, a čitav prizor počinje da podseća na kadar snimljen mnogo bliže našem vremenu. Upravo tada postaje jasno koliko se Subotica promenila, ali i koliko je njen prepoznatljivi izgled opstao.
Originalnu fotografiju i prethodno objavljenu priču možete pogledati ovde: Subotica nekada: Pogled u prošlost centra grada
Prošlost koja više nije tako daleka
Crno-bele fotografije često posmatramo kao dokumente nekog veoma udaljenog vremena. Međutim, ljudi koji se na njima vide živeli su svoje sasvim obične dane. Žurili su na posao, sastajali se na ulici, sedeli na klupama i prolazili istim centrom kojim mi prolazimo danas.
Dodavanjem boje ne menjamo istoriju. Samo uklanjamo jednu vizuelnu prepreku između njihovog i našeg vremena.
I tada shvatamo da stara Subotica nije nestala. Ona je i dalje tu – u fasadama, trgovima, drvoredima i prepoznatljivim obrisima grada. Potrebno je samo malo boje da ponovo oživi pred našim očima.
Kako vam se dopada Subotica u boji? Da li biste voleli da na ovaj način oživimo još starih fotografija našeg grada?
Izvori originalnih fotografija: Istorijski arhiv Subotice i grupa „Subotica nekada i danas“ (Josip Starek). Fotografije su digitalno očišćene i obojene uz pomoć veštačke inteligencije.
0 komentara
Uključite se u razgovor