Priču o jezeru koje je od čuvenog kupališta postalo zelena bara za samo jedan dan pročitalo je više od 30.000 ljudi. U komentarima je bilo ljutnje, nostalgije, politike i predloga, ali se iza svih tih reakcija moglo prepoznati isto pitanje: šta se događa sa Palićem? Odgovor nije jednostavan, jer Palić danas nije ni napušten ni zaboravljen. Na njemu se radi, gradi i obnavlja — ali glavni problemi još čekaju rešenje.
Kada jednu lokalnu priču za samo 24 sata pročita više od 30.000 ljudi, jasno je da ona nije dotakla samo jedan ekološki problem. Dotakla je sećanje.
Naša prethodna priča, „Od čuvenog kupališta do zelene bare: Može li Palićko jezero ponovo biti spaseno?“, izazvala je veliki broj reakcija. Jedni su tražili krivce, drugi objašnjenja, treći su nudili moguća rešenja, dok su neki pokušavali da čitavu temu pretvore u još jedan politički obračun.
Među komentarima se posebno izdvojila poruka žene koja se predstavila kao rođena Palićanka. Pisala je o tome kako se kao dete kupala u čistom jezeru, a zatim dodala: „Možda ću živeti dovoljno dugo da se desi neko čudo.“
U toj jednoj rečenici stala je gotovo čitava priča o današnjem Paliću: uspomena na ono što je bio, razočaranje zbog onoga što je postao i nada da još nije kasno.
Ali, da bismo pošteno govorili o Paliću, nije dovoljno nabrojati samo ono što ne valja. Jer na Paliću se ipak radi.
Obnovljena česma kao dokaz da se nasleđe može sačuvati
Jedan od najboljih primera jeste Spomen-česma, kojoj je posle četiri meseca restauratorskih radova vraćen stari sjaj.
Obnovljeni su temelj, kameni i bronzani elementi, centralni monolit, bazen i vodovodne instalacije. Vraćeni su originalni natpisi i stihovi Dežea Kostolanjija, dok su prevodi postavljeni na posebnoj tabli pored česme.
Time nije obnovljen samo jedan ukrasni objekat. Sačuvan je deo priče koju Palić pripoveda još od 1912. godine.
Obnovljena česma pokazuje da je moguće sačuvati autentičan izgled Palića, a objektu istovremeno vratiti funkciju i mesto u svakodnevnom životu.
To je upravo ona vrsta intervencije koju građani žele da vide: da se ono što je staro ne prepusti propadanju, ali ni da se preko noći zameni nečim što sa istorijskim Palićem nema nikakvu vezu.
Počela obnova Sovine kule
Još jedna dobra vest stigla je ovih dana. Počela je dugo očekivana obnova Sovine kule, poznate i kao Bagojvar, jednog od najprepoznatljivijih starih objekata na Paliću.
Zgrada je podignuta početkom devedesetih godina 19. veka kao deo sportskog kompleksa Lajoša Vermeša i služila je za smeštaj sportista koji su dolazili na Palić. Posle više od 130 godina objekat je dospeo u veoma loše stanje.
Prema najavljenom planu, biće obnovljeni krov, zidovi, enterijer, fasada i karakteristični elementi krova. Umesto dotrajalih ploča, trebalo bi ponovo da bude postavljen crep koji odgovara nekadašnjem izgledu građevine. Radove nadzire Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
Za obnovu je iz pokrajinskog budžeta obezbeđeno 55 miliona dinara, dok ugovorena vrednost radova bez PDV-a iznosi oko 43,6 miliona. Planirano je da radovi traju približno četiri meseca.
Još važnije, Sovina kula ne bi trebalo da ostane samo lepo obnovljena i zatvorena građevina. U njoj je planirano formiranje muzeja istorije sporta, posvećenog Lajošu Vermešu, Palićkim sportskim igrama i subotičkim olimpijcima.
I obnova vile Dominus započela je tokom leta, sa najavom da će vila iz 19. veka biti rekonstruisana i povezana sa novim hotelskim sadržajem.
Dakle, nije tačno da se na Paliću ništa ne obnavlja.
Naprotiv, pojedini dugo zapušteni objekti konačno su došli na red. Ostaje, međutim, pitanje zbog čega se često čeka da neki simbol Palića dospe u gotovo ruševno stanje pre nego što njegovo spasavanje postane prioritet.
Zoo-vrt: Optužbe dobile epilog, stigli i novi sadržaji
Teške optužbe o stanju životinja u Zoološkom vrtu Palić dobile su epilog u avgustu 2026. godine. Nakon prikupljanja dokumentacije, inspekcijskih nadzora i veštačenja Komisije Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici odbacilo je krivičnu prijavu.
Zaključeno je da nema elemenata krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja. Ipak, zabeleženi su pojedinačni propusti zaposlenih i određeni nedostaci o kojima bi trebalo odlučivati kroz interne i upravne postupke.
Dok su trajale provere, razvoj Zoo-vrta nije stao. Kroz projekat „Majestic ZOO’s“ otvoreni su novo dečje igralište, učionica na otvorenom i objekat „Baby zoo“. Zoo-vrt je tokom prethodne godine zabeležio oko 180.000 poseta i ostaje jedan od najvažnijih sadržaja porodičnog turizma u Subotici.
Optužbe, dakle, nisu potvrđene kao krivično delo, ali je čitav slučaj pokazao koliko je poverenje javnosti važno. Najbolji način da se ono sačuva jeste redovno objavljivanje podataka o životinjama, kontrolama i merama preduzetim nakon utvrđenih propusta.
Akva-park radi, ali jezero i dalje nije kupalište
Oko Akva-parka na Paliću u komentarima se često pojavljuju netačne ili zastarele informacije. Važno je zato reći precizno: Akva-park je otvoren i radi.
Kompleks ima bazene, tobogane, zatvorene sadržaje, spa-centar, teretanu, kafić i restoran, a na njegovoj zvaničnoj stranici objavljeni su aktuelno radno vreme i cenovnik.
Problem, dakle, nije u tome što Akva-park ne radi.
Mnogo snažniji simbol današnjeg Palića jeste činjenica da se ljudi mogu kupati u bazenima nekoliko koraka od jezera u kojem kupanje nije preporučeno.
Novi turistički sadržaji sami po sebi nisu neprijatelji Palića. Oni mogu da dovedu goste, otvore radna mesta i produže sezonu. Ali nijedan bazen ne može da zameni jezero.
Akva-park može biti važan dodatak turističkoj ponudi, ali ne sme postati zamena za prirodno središte Palića.
Ako se jezero trajno izgubi kao kupalište, Palić može dobiti bazene, hotele, apartmane i restorane, ali će izgubiti deo razloga zbog kojeg su generacije ljudi dolazile upravo ovde.
Vatra je odnela više od restorana
U februaru 2026. godine gotovo potpuno je izgorela Mala gostiona, jedan od najprepoznatljivijih simbola Palića.
U požaru nije bilo povređenih, ali je objekat pretrpeo ogromnu štetu. U gašenju je učestvovalo 18 vatrogasaca sa deset vozila.
Tužilaštvo je nakon požara saopštilo da postoji sumnja da je vatra namerno izazvana, a u martu je objavljeno da je istraga i dalje u toku.
Mala gostiona nije bila samo mesto za ručak. Bila je deo porodičnih priča, nedeljnih izleta, proslava, prvih sastanaka i sećanja na Palić kakav je nekada bio.
Zbog toga građane nije pogodio samo gubitak jednog ugostiteljskog objekta. Nestalo je mesto koje su mnogi doživljavali kao svoje, čak i kada godinama nisu u njemu sedeli.
Hoće li Mala gostiona biti obnovljena, kada će se to dogoditi i koliko će novi objekat sačuvati njen nekadašnji izgled, pitanja su na koja javnost tek očekuje jasan odgovor.
Dakle, radi se — ali…
Kada se sve sabere, slika Palića nije potpuno crna.
Spomen-česma je obnovljena. Počeli su radovi na Sovinoj kuli. Obnavlja se vila Dominus. Zoo-vrt je dobio novo igralište, učionicu na otvorenom i „Baby zoo“. Akva-park radi. Uređuju se pojedini prostori i najavljuju novi turistički sadržaji.
Nije pošteno reći da se ništa ne događa.
Ali nije pošteno ni nekoliko završenih projekata predstaviti kao dokaz da su najvažniji problemi rešeni.
Jezero i dalje nije preporučeno za kupanje. Mala gostiona je zgarište. Deo starih objekata godinama propada pre nego što dođe na red za obnovu. Za neke velike projekte građani ne znaju dovoljno o troškovima, rezultatima i dugoročnim planovima.
Postoje delovi slagalice, ali javnost još ne vidi čitavu sliku.
Ovo nije stranačka priča
Čim se pomene stanje Palića, razgovor se gotovo neizbežno pretvori u političko prepucavanje. Jedni za sve krive sadašnju vlast, drugi prethodne vlasti, treći investitore, a četvrti same građane.
SUživo ne želi da od Palića pravi stranački poligon.
Naš posao je da govorimo o ljudima, gradu, nasleđu, javnom prostoru i problemima koji utiču na svakodnevni život. Vlast ima odgovornost da upravlja, opozicija pravo da postavlja pitanja, a građani pravo da dobiju proverljive odgovore.
To nije navijanje. To je lokalno novinarstvo.
Kada nešto bude dobro urađeno, kao što je obnova Spomen-česme ili početak spasavanja Sovine kule, to treba jasno reći i pohvaliti.
Kada jezero nije za kupanje ili kada jedan od simbola Palića mesecima ostane zgarište, i to se mora reći.
Jedno ne poništava drugo.
Paliću ne nedostaju projekti — nedostaje mu zajednička vizija
Možda najveći problem Palića nije samo prljava voda, požar, dotrajala vila ili jedna javna polemika.
Problem je što se o svakom njegovom delu govori odvojeno.
Jedna institucija brine o vodi, druga o turizmu, treća o gradnji, četvrta o kulturnom nasleđu, peta o zaštićenom prirodnom području, a šesta o komunalnoj infrastrukturi.
Svako rešava svoj deo, dok građani ne vide jasno šta Palić treba da postane za deset ili dvadeset godina.
Rešenje zato ne može biti samo još jedan projekat.
Paliću je potreban jedinstven i javno dostupan plan sa rokovima, izvorima finansiranja, imenima odgovornih institucija i rezultatima koji mogu da se provere.
Građani bi trebalo jednostavno da mogu da vide:
- šta je urađeno na poboljšanju kvaliteta vode;
- šta još ulazi u jezero i u kojoj količini;
- koji objekti čekaju obnovu i kada počinju radovi;
- kakav je plan za Malu gostionu;
- koliko su posećeni i održivi novi turistički sadržaji;
- kakvi su nalazi kontrola u Zoološkom vrtu;
- šta je sledeći korak i ko je za njega odgovoran.
Kada bi svi ti podaci bili dostupni na jednom mestu i redovno ažurirani, bilo bi manje prostora za glasine, političke obračune i nepoverenje.
Može li Palić biti sačuvan?
Može.
Obnovljena Spomen-česma i radovi na Sovinoj kuli pokazuju da Palić nije napušten. Novi sadržaji u Zoo-vrtu pokazuju da se razmišlja i o porodicama i najmlađim posetiocima. Akva-park pokazuje da ovo mesto može imati turistički život tokom većeg dela godine.
Ali pravi preporod neće početi sve dok se glavni simbol Palića bude posmatrao kao problem koji se rešava odvojeno od svega ostalog.
To je jezero.
Palić nije samo voda, ali bez zdravog jezera više nije isti Palić.
Rođena Palićanka koja se nada da će ponovo doživeti kupanje u čistoj vodi možda ne traži čudo. Možda traži samo da svi projekti, obnove i ulaganja konačno postanu deo jedne zajedničke priče.
Jer Palić nije samo jezero, vila, restoran, zoološki vrt, česma ili Akva-park.
Palić je zajedničko sećanje jednog grada.
A to sećanje se ne čuva jednim velikim projektom, već jasnim planom i svakodnevnom brigom o svakom njegovom delu.
0 komentara
Uključite se u razgovor