Nakon nekoliko važnih odluka i najava koje su se smenjivale tokom prethodnih dana, čitaoci su nam pisali da im nije sasvim jasno ko trenutno vodi državu, šta znači raspuštanje Skupštine i na kojim izborima će građani glasati. Donosimo jednostavan pregled trenutnog stanja – bez stranačkih stavova i političkih ocena.
Ovaj tekst nema političku poruku niti se bavi podrškom ili kritikama bilo koje stranke ili kandidata. Reč je isključivo o objašnjenju institucionalne procedure i trenutno poznatih datuma.
Šta se do sada dogodilo?
Vlada Srbije je 7. septembra predložila predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 9. septembra prihvatio taj predlog, potpisao ukaz o raspuštanju Skupštine i raspisao parlamentarne izbore za nedelju, 25. oktobar 2026. godine. Izborna kampanja i svi zakonski rokovi počeli su da teku objavljivanjem te odluke.
Dakle, raspuštena je Narodna skupština, a ne Vlada.
Šta znači da je Skupština raspuštena?
Raspuštanje Skupštine znači da je završen njen redovan rad i da građani treba da izaberu novi saziv od 250 narodnih poslanika.
Raspuštena Skupština ipak ne prestaje potpuno da postoji. Do konstituisanja novog saziva može da obavlja samo tekuće i neodložne poslove. Puni kapacitet za redovno usvajanje zakona i političko odlučivanje vraća se kada bude konstituisana nova Skupština.
Na izborima 25. oktobra građani, dakle, ne biraju direktno predsednika Vlade niti predsednika Srbije. Glasaju za izborne liste kandidata za narodne poslanike, a poslanička mesta raspodeljuju se u skladu sa brojem dobijenih glasova.
Šta se dogodilo sa Vladom?
Vlada nije raspuštena i ministri nisu automatski prestali da rade. Raspuštanjem Skupštine Vladi je prestao puni mandat i ona je prešla u takozvani tehnički mandat.
To znači da premijer Đuro Macut i ministri ostaju na funkcijama do izbora nove vlade, ali sa ograničenim ovlašćenjima. Vlada nastavlja da vodi tekuće poslove i obezbeđuje redovno funkcionisanje države, dok su donošenje novih propisa, važna imenovanja i druge dugoročne odluke ograničeni, osim kada postoje zakonski rokovi, potrebe države ili vanredne okolnosti.
Za građane to znači da institucije nastavljaju da rade. Isplate penzija i plata, zdravstveni i obrazovni sistem, policija, sudovi, opštine, poreske obaveze i ostale javne službe ne prestaju zbog izbora ili tehničkog mandata Vlade.
Da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već podneo ostavku?
Nije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. septembra da će ostavku na tu funkciju podneti 27. septembra i da će potom učestvovati u parlamentarnoj izbornoj kampanji kao građanin.
Važno je razlikovati najavu od formalne ostavke. Predsednik Vučić ostaje na funkciji sve dok ostavku zvanično ne podnese predsedniku Narodne skupštine. Ako to učini 27. septembra, mandat mu prestaje tog istog dana.
Ko bi tada preuzeo funkciju predsednika Srbije?
Prema Ustavu, kada predsedniku Republike mandat prestane pre vremena, privremeno ga zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Tu funkciju trenutno obavlja predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Ona bi, kao vršilac dužnosti predsednika Republike, mogla da obavlja ustavne poslove predsednika najduže tri meseca. U tom periodu morala bi da raspiše vanredne predsedničke izbore, tako da budu održani najkasnije tri meseca od prestanka predsedničkog mandata.
To ne znači da bi predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić automatski postala izabrana predsednica Srbije. Funkciju predsednika Republike obavljala bi privremeno, do izbora i polaganja zakletve novog predsednika.
Da li se 25. oktobra bira i novi predsednik Srbije?
Prema trenutno donetim odlukama – ne.
Za 25. oktobar raspisani su samo vanredni parlamentarni izbori. Predsednički izbori još nisu raspisani, a datum njihovog održavanja nije određen.
Ako predsednik Vučić formalno podnese ostavku 27. septembra, predsedničko glasanje ne bi moglo da bude održano zajedno sa parlamentarnim izborima 25. oktobra. Zakon nalaže da od raspisivanja predsedničkih izbora do glasanja mora proći najmanje 30 dana, dok između 27. septembra i 25. oktobra ima 28 dana. Prema sadašnjim datumima, predsednički izbori morali bi zato da budu održani naknadno.
Na predsedničkim izborima građani neposredno biraju predsednika Republike. Ako nijedan kandidat u prvom krugu ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, održava se drugi krug, u kojem učestvuju kandidati sa najvećim brojem glasova.
Šta se događa posle 25. oktobra?
Nakon glasanja Republička izborna komisija utvrđuje rezultate, a zatim se konstituiše novi saziv Narodne skupštine.
Izborne liste dobijaju poslanička mesta u skladu sa ostvarenim rezultatima. Nakon konsultacija određuje se kandidat za predsednika Vlade, koji pred poslanicima predstavlja program i predlaže sastav buduće vlade.
Novu vladu bira Narodna skupština. Za njen izbor potrebno je najmanje 126 glasova, odnosno većina od ukupno 250 narodnih poslanika. Do tada sadašnja Vlada nastavlja da radi u tehničkom mandatu.
Najkraće objašnjenje
Srbija trenutno ima raspuštenu Narodnu skupštinu, Vladu u tehničkom mandatu i predsednika Republike koji je najavio, ali još nije formalno podneo ostavku.
Parlamentarni izbori održavaju se 25. oktobra. Ako predsednik Vučić 27. septembra zvanično podnese ostavku, funkciju predsednika Republike privremeno će preuzeti predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, a građani će naknadno glasati i na posebnim predsedničkim izborima.
Država u međuvremenu nastavlja da funkcioniše, a za građane nema prekida u radu institucija niti prestanka važenja zakona, prava i obaveza.
0 komentara
Uključite se u razgovor