Na daljinu, Kanada izgleda kao bajka – sređene ulice, nasmejana lica, stabilan sistem. Ali istina je daleko od te slike. Kada zaviriš iza kulisa, vidiš da običan čovek tamo jedva sastavlja kraj s krajem. Porodice preživljavaju radeći po nekoliko poslova, decu odgajaju telefoni i igrice, a kućni budžeti pucaju pod teretom kredita i sve skupljih namirnica.
Stanovi zjape prazni jer su postali igračka banaka i developera, dok mali kupci ostaju zarobljeni u kreditima za stanove koji danas vrede manje nego što su plaćeni. Svako četvrto domaćinstvo ima problem da obezbedi osnovne životne namirnice. Mladi odlaze, a oni što ostaju često ne mogu da nađu posao. Kanada nije obećana zemlja – to je iluzija koja dobro izgleda dok gledaš iz daleka.
I ne, ovo nije priča o tome kako je Srbija bajna. Nije. Ali je vreme da shvatimo da ni tamo negde, preko okeana, trava nije zelenija. Sistem ima svoje pukotine, ljudi imaju svoje muke, a život daleko od kuće često postane borba bez kraja.
Pogledaj video ispod i sam proceni – da li je „obećana zemlja“ zaista obećana, ili je sve samo lepo upakovana obmana?
Piši u komentarima šta ti misliš, jer ova priča tek kreće da boli…
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
3 komentara
Uključite se u razgovorОвакви случајева вероватно има у свим јачим државама, у сиромашним и да не кажем.
Sjajan video... toliko toga rečenog u deset minuta! Ne postoji obećana zemlja, postoje samo mali i veliki životi!
Pamet u glavu, biti predusretljiv, pokusati videti sta bi se moglo desiti kroz koju godinu, jer u tom kapitalizmu se na svakih desetak godina desavaju iste stvari i slicne krize. Uvek imati plan B, a cak i C. Ne srljati u nepotrebne kredite. Ni ne pomisljati da si ti sad neki vazan igrac, jer sistem te za noc pojede. Ne razmisljati nikad tipa, e mozda nece mene, mozda ce me problem preskociti. Jedna od najvaznijih stavki, moras bukvalno svoj zivot i zivot svoje porodice gledati kao da je u pitanju nekakva firma, odnosno moras biti u nekoj ulozi racunovodje. Ja vec cetvrtinu veka zivim u najsurovijem obliku zapadnog kapitalizma i nemam nekakvih problema. Jeste u pocetku bilo, prvih 3-4 godine, dok nisam sagledao stvari, a imao sam i jednog lokalca koji mi je ceo sistem predstavio na dlan. Dalje vise nije bilo problema. Ono sto je trenutno na dnevnom redu je da se malo vise vremena provodi u svojoj rodjenoj drzavi, gde nisi stranac i to ce se ostvariti vec od decembra meseca