Subotica ima čime da se ponosi. Upravo zato imamo pravo da očekujemo više: uređenije ulice, sačuvane fasade i više mesta na kojima se rado provodi vreme.
Prema Popisu 2022, Subotica je peta među gradovima Srbije po broju stanovnika. Na teritoriji Grada, zajedno sa okolnim naseljima, tada su živela 123.952 stanovnika. Grad takvog značaja ima razloga za velike ambicije.
Ko pamti šetnje Korzoom, odlazak u bioskop i nedeljna druženja na Paliću, zna koliko se grad voli kroz obične navike. Zato nas zapuštena zgrada ili izgubljeno mesto za okupljanje pogađaju lično. U njima prepoznajemo i deo sopstvenog života.
A imamo mnogo toga vrednog. Gradska kuća, Sinagoga i Rajhlova palata daju Subotici prepoznatljivo lice. Palić, Veliki park, Zoo-vrt, salaši i različite kulturne tradicije dopunjuju tu ponudu. Spoj gradske arhitekture, prirode i lokalnih ukusa naša je velika prednost.
U promotivnoj priči BBC StoryWorksa o gradovima Srbije, turistički vodič Boris Tot govori o oko 120 subotičkih zgrada građenih u duhu secesije početkom 20. veka. Taj podatak podseća koliko je vrednosti rasuto po našim ulicama i koliko toga treba sačuvati, obnoviti i približiti i samim Subotičanima.
Postoje i dobri pomaci. Prema podacima koje je objavila Turistička organizacija, broj dolazaka turista u Suboticu od januara do jula 2026. porastao je 8,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. To je ohrabrujući rezultat i razlog da se postojeća ponuda dalje razvija.
Podjednako je važno kako grad izgleda ljudima koji u njemu žive svakog dana.
Grafiti preko ukrasa i dotrajale kapije pokazuju gde nedostaje brige. Ohrabruje inicijativa „Subotica is not dead“, iza koje stoje Natalija Boka i saradnici. Uređivanje žardinjera, prostora oko javnog toaleta i projekat farbanja starih kapija pokazuju koliko konkretna akcija može da promeni izgled okruženja. Takav trud zaslužuje stručnu i institucionalnu podršku, uz redovno održavanje obnovljenog.
Palić nas podseća i na ono što smo izgubili. Generacije pamte jezero kao kupalište, dok njegov oporavak ostaje zadatak od kojeg zavisi važan deo budućnosti ovog kraja. Uređena obala dobila bi pun smisao uz zdravije jezero. O tome smo već pisali u priči o nekadašnjem kupalištu.
Koristan primer proširivanja gradske ponude nalazi se u Segedinu. Palata Reök obnovljena je i 2007. otvorena kao umetnički centar. Agora „Albert Sent Đerđi“, otvorena 2012, povezala je nauku, istoriju računarstva i interaktivne laboratorije dostupne različitim generacijama. To su konkretna ulaganja u kulturu, znanje i porodično slobodno vreme.
Ti primeri nude ideju za Suboticu: obnovljenom prostoru dati sadržaj zbog kojeg će ljudi redovno dolaziti. Osnovu već imamo — u Rajhlovoj palati radi Savremena galerija. Vredi razmišljati kako slične mogućnosti širiti i povezivati.
Subotici bi koristili dostupniji programi tokom cele godine: filmske matineje, radionice za decu i odrasle, mali naučni centar, večeri posvećene istoriji grada. Zamislimo druženje na kojem stariji donose porodične fotografije, a mlađi pomažu da se sačuvaju njihove priče. Uz prodavnice i ugostiteljstvo, potrebna su i mesta gde boravak ne zavisi od toga koliko možemo da potrošimo.
Važne su i jednostavne stvari: klupa sa naslonom u hladu, prohodan trotoar, česma koja radi, održavano igralište. Starijem sugrađaninu takva klupa može produžiti šetnju. Roditelju dobra staza olakšava izlazak sa kolicima. Svako naselje zaslužuje takvu pažnju.
Subotica zaslužuje više, može više i mora da ima veće ambicije. Njena lepota i istorija daju nam dobru osnovu. Na nama je da stvaramo grad u kojem će i današnje generacije imati svoje omiljeno mesto, svoje susrete i uspomene.
Šta biste vi prvo promenili u Subotici: fasade, parkove, stanje Palića ili ponudu za slobodno vreme? Napišite konkretan predlog.
0 komentara
Uključite se u razgovor