Njeno ime svakodnevno izgovaramo, a odgovor na pitanje kako ga je dobila nalazi se na spomeniku pored kojeg mnogi prolaze. Priča o Prozivci počinje mnogo pre današnjih zgrada, šetališta i prodavnica, na prostoru koji je nekada izgledao sasvim drugačije.
Kada Subotičanin kaže da ide na Prozivku, dodatno objašnjenje uglavnom nije potrebno. Nekome je tamo dom, nekome omiljena putanja za šetnju, nekome bazen ili mesto za kafu. Ime je toliko odomaćeno da retko zastanemo da razmislimo o samoj reči.
Kakva prozivka? Ko je prozvan i zbog čega?
Odgovor nas vodi do bronzanog snopa žita, ali i do vremena kada se čitav ovaj deo Subotice tek stvarao.
Pre solitera bila je Mlaka
Na prostoru današnje Prozivke nekada se nalazio nizak, vlažan teren poznat kao Mlaka. Tu su postojale kuće i ulice, ali su voda i nepovoljni uslovi stanovanja predstavljali ozbiljan problem. Još pre Drugog svetskog rata razmišljalo se o uređenju ovog prostora i velikom narodnom parku. Višespratnice su počele da menjaju njegov izgled sedamdesetih godina prošlog veka.
Bio je to veliki zaokret: umesto dotadašnjeg naselja skromnih kuća, planiran je sasvim drugačiji način života.
Urbanistički plan iz 1974. predviđao je gotovo četiri hiljade stanova za oko 12.000 stanovnika. Prozivka je zamišljena kao deo šire gradske celine, sa zelenim prostorima i vezom prema centru. Visoke stambene kule i niži blokovi trebalo je da oblikuju novo, moderno lice Subotice.
Međutim, između nacrtanog naselja i svakodnevnog života u njemu postojao je veliki razmak.
Stanovi su dobijali prve stanare dok je okolina još čekala uređenje. Do novih ulaza stizalo se preko raskrčenog zemljišta, a sadržaji potrebni jednom naselju dolazili su sporije od stambenih kvadrata. Prozivka je zato dugo nosila obeležje velike gradske spavaonice.
Spomenik koji je postao ime naselja
U naselju koje je tek dobijalo svoj izgled, 1977. godine otkriven je spomenik vajara Ota Loga. Posvećen je poginulim borcima Osme vojvođanske brigade, kojoj su se tokom rata priključivali i Subotičani.
Njegov oblik predstavlja žito povezano u snop. U toj slici prepoznaju se i vojvođanska ravnica i ideja zajedništva: tanke stabljike, povezane, čine čvrstu celinu.
Na spomeniku su ispisane reči: „Slobodom prozvani i mrtvi žive“. Uz naziv memorijala, upravo je ta poruka u osnovi imena koje je prihvatilo i okolno naselje — Prozivka.
Tako je jedno spomen-obeležje dobilo ulogu koja je prevazišla njegovu prvobitnu namenu. Postalo je orijentir, mesto prepoznavanja i ime čitavog kraja.
Reč sa postamenta ušla je u adrese, razgovore i odgovore na jednostavno pitanje: „Gde živiš?“
Kako naselje postaje nečiji kraj
Prozivka se nije završila useljavanjem u zgrade. Tek je trebalo da dobije mesta na kojima se ljudi sreću, zadržavaju i upoznaju.
Škola, vrtić, pijaca Zelenac, uređene staze i igrališta postepeno su menjali svakodnevicu. Između ulaza nastajale su komšijske veze, a između zgrada uspomene generacija koje su tu odrasle.
Za prve stanare to je bio novi stan. Za njihovu decu postao je kraj iz detinjstva.
Ta razlika mnogo govori o nastanku jednog naselja. Zgrada se podigne za nekoliko godina. Za osećaj pripadnosti potrebno je vreme.
Grad u gradu koji nastavlja da raste
Današnja Prozivka ima dovoljno sopstvenih sadržaja da opis „grad u gradu“ zvuči sasvim prirodno. Prodavnice, ugostiteljski lokali, pijaca, škola, vrtići, sportski tereni i zatvoreni bazen daju joj ritam koji odavno prevazilazi nekadašnju ulogu spavaonice.
Sa novom gradnjom otvara se i pitanje kakva će Prozivka biti u narednim decenijama. Vrednost jednog naselja meri se i prostorom između zgrada: krošnjom iznad klupe, bezbednom stazom do škole, igralištem i mestom za susret.
Upravo zato njen dalji rast zaslužuje pažnju. Sve ono što život čini prijatnim mora da raste zajedno sa brojem stanova.
A bronzani snop ostaje deo te priče. Podignut u vreme nastanka naselja, povezuje njegov početak sa svakodnevicom današnjih stanovnika.
Kada sledeći put kažemo „vidimo se na Prozivci“, u toj kratkoj rečenici biće i deo istorije Subotice: nekadašnja Mlaka, veliki planovi, sećanje na poginule i generacije koje su između solitera napravile svoj dom.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
4 komentara
Uključite se u razgovorVeć drugi put nailazim na ovaj tekst i ne pronalazim suštinu. Zašto je spomenik postavljen baš tamo? Svaki spomenik nosi neku priču. Zašto se zove Prozivka? Stari ljudi su pričali, među njima i moja baka, koja je sa Bajnata, da je za vreme II svetskog rata na tom mestu bila prozivka stanovništva na streljanje. Ispitajte malo i ovaj deo istorije naselja.
Upravo to znam i ja i vecina ljudi koje poznajem. Cak i u skoli nam je to profesor ispricao jos pre 20god. Stvarno je tekst ponovo bez sustine i odgovora, vise ljudi mogu da nauce iz tvog komentara nego iz celog ovog teksta.
Lepa priča,ali mi koji živimo daleko od Subotice,ne vidimo kako sad izgleda,veliki pozdrav,Jovanka
Hvala na komentarima, a posebno na porodičnim sećanjima i predlogu da ovu temu dodatno istražimo. Priča o Prozivci privukla je pažnju i zabeležila više od 8.000 pregleda, a vaše reakcije pokazuju koliko je istorija ovog naselja važna čitaocima. Ideja teksta bila je da podsetimo na nastanak naselja i otvorimo priču o njegovom imenu. Razumemo primedbu da veza između naziva, spomenika i događaja iz Drugog svetskog rata zaslužuje mnogo više prostora i jasnije odgovore. Upravo tom delu posvetićemo poseban tekst, uz proveru istorijskih izvora i dostupnih svedočenja. Prozivka, naš „grad u gradu“, zaslužuje detaljnu i pažljivo ispričanu priču.