Njegovo ime svakodnevno izgovaramo, a iza njega se krije stara zamisao o povezivanju centra Subotice sa Dudovom šumom. Pre današnjih zgrada i šetališta, Radijalac je postojao na planovima — kao pravac kojim je grad trebalo da dobije novo lice.
Nekome je Radijalac put do škole, nekome svakodnevna šetnja, a nekome kraj u kojem poznaje gotovo svaki ulaz. Ime je toliko odomaćeno da retko zastanemo da razmislimo šta zapravo znači i kako je ovaj deo Subotice nastao.
Naziv potiče od „radijalnog puta“, pravca koji se iz gradskog središta pruža prema obodu, poput zraka. U Subotici je trebalo da poveže centar sa Dudovom šumom. Tu ideju čuva i mađarski naziv Sugárút, poznat kao Šugarut.
Plan širokog bulevara postojao je još 1910. godine, dok nova Gradska kuća nije bila završena. Između centra i šume nalazilo se siromašno naselje kroz koje je proticao potok. Otkup kuća i nasipanje niskog zemljišta zahtevali su velika sredstva, pa je ostvarenje dugo odlagano.
Godina: 1928. Izvor: mixsu.wordpress.com
Zamisao je zadržana u urbanističkom planu iz 1952. godine. Gradnja prvih stambenih zgrada počela je 1957, a 1962. Subotica je dobila prva dva stambena solitera. Uz rešavanje stambenih potreba, ovaj kraj donosio je savremenije uslove života.
O tadašnjim ambicijama govori i investicioni program jedne stambene kule: predviđeni su kotlarnica u podrumu i automatizovana praonica sa prostorom za sušenje veša u potkrovlju.
Zvanično ime, Aleja maršala Tita, upućuje na Josipa Broza Tita. U svakodnevnom govoru, Radijalac je postao naziv za šetalište, okolne zgrade i čitav kraj. Kada kažemo da neko živi na Radijalcu, mislimo na mnogo više od jedne ulice.
Osnovnu zamisao ovog prostora i danas možemo da pratimo jednom šetnjom. Iz centralne zone kod Trga sinagoge, Aleja maršala Tita vodi prema Dudovoj šumi i Hali sportova, povezujući gradsko jezgro sa parkom i prostorima za sport i rekreaciju. Taj pravac koriste i organizovane trke i biciklističke vožnje kroz Suboticu.
U okolnim blokovima nalaze se škole „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Dositej Obradović“, vrtić „Veverica“ i Gerontološki centar. Zbog toga ovaj kraj tokom dana okuplja različite generacije: decu na putu do nastave, roditelje sa kolicima, mlade koji odlaze na trening i starije sugrađane u popodnevnoj šetnji.
Blizina centra i parka daje Radijalcu posebnu vrednost. Svakodnevni poslovi i boravak napolju mogu da stanu u istu šetnju, a usput ostaje prilika za susret sa komšijom ili kratak predah na klupi.
Kada se govori o broju stanovnika, potrebno je razlikovati ime kraja od administrativnih granica. Mesna zajednica Dudova šuma imala je 10.259 stanovnika prema popisu iz 2011. godine, ali taj podatak nije današnji broj stanovnika Radijalca. Gradski spisak ulica pokazuje da čak i sama Aleja maršala Tita pripada delovima tri mesne zajednice: Centar I, Centar II i Dudova šuma.
Za ljude koji ovde žive, granice njihovog kraja često su mnogo ličnije. Određuju ih škola koju su pohađali, ulaz u kojem su odrasli, prodavnica u koju godinama odlaze i poznata lica koja sreću usput. Tako jedno planski građeno naselje vremenom postaje mesto kojem se pripada.
Upravo zato njegovu vrednost treba čuvati i u svakodnevnim, naizgled malim stvarima. Zelenilo, klupe, igrališta i prohodne staze traže redovno održavanje. Prostor između zgrada važan je koliko i same zgrade, jer se u njemu odvija veliki deo komšijskog života.
Briga o Radijalcu podrazumeva i održavanje fasada, ulaza i zajedničkih površina. Važno je popravljati oštećenja na vreme i čuvati uređene zidove od žvrljanja, neprimerenih natpisa i grafita. Uredna fasada doprinosi izgledu čitave ulice, baš kao što zapušten zid ili polomljena klupa utiču na utisak o celom kraju. Odnos prema naselju pokazujemo i time kako ostavljamo prostor koji delimo sa drugima.
Radijalac je nastao iz velike zamisli o razvoju Subotice, a generacije stanovnika ispunile su ga svojim navikama i uspomenama. Nekome je najvažniji pogled sa prozora, nekome blizina šume, a nekome mogućnost da na poznatoj stazi gotovo uvek sretne nekoga.
Zato, dok razmišljamo o tome kako će ovaj kraj izgledati u budućnosti, vredi sačuvati ono zbog čega se njime rado prolazi: zelenilo, uredne zgrade, prostor za šetnju i osećaj da smo u svom komšiluku.
Za više detalja o nastanku i razvoju ovog kraja pročitajte naš arhivski tekst „Istorijski razvoj Radijalca: Od urbanog planiranja do simbola progresivnog grada“. Korisna adresa za dalje istraživanje je i blog lokalne istorije MixSU, sa prilogom „Radijalac – Aleja maršala Tita“.
0 komentara
Uključite se u razgovor