Šabac ima Milutina i Dragutina: Može li Subotica da dobije Pištu i Julišku?

Zamislite da vas na Paliću dočeka Juliška, pozdravi na nekoliko jezika i preporuči šta da obiđete, dok njen kolega Pišta u radionici pomaže pri sklapanju mašina. Oboje su roboti, a njihova imena pišu na malim pločicama. Zvuči kao simpatična scena iz budućnosti, ali povod za ovu priču već postoji.

Roboti Milutin i Dragutin privukli su pažnju javnosti, a kompanija Minth je krajem avgusta u Šapcu pokrenula proizvodnju robota uz tehnologiju svog partnera. Prema saopštenju kompanije, njihova industrijska primena obuhvata rukovanje materijalom, utovar, istovar i kontrolu. Domaća imena tako prate tehnologiju razvijenu kroz međunarodnu saradnju.

To nas je navelo na jedno lokalno pitanje: ima li Subotica osnove da jednog dana dobije svoje robote? I, ako ih dobije, zašto se ne bi zvali Pišta i Juliška?

Deo potrebnog znanja već se uči u našem gradu. Na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija mehatronika povezuje mašinstvo, elektroniku i programiranje, a studenti se osposobljavaju i za programiranje industrijskih robota. Upravo te oblasti moraju da sarađuju da bi robot mogao da prepozna predmet, uhvati ga i bezbedno premesti.

Robotika je prisutna i u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, kojoj je kompanija Continental donirala industrijsku robotsku ruku. Priča o subotičkim robotima zato ima uporište i u obrazovanju, a ne samo u mašti.

To, naravno, ne znači da je grad spreman da sutra otvori fabriku humanoidnih robota. Za takav poduhvat potrebni su ulaganje, oprema, dobavljači, dodatna obuka i kupci. Ali postojeća obrazovna osnova daje razlog da se razmišlja o manjim koracima: studentskom prototipu, razvoju softvera, izradi delova ili održavanju robotskih sistema.

A kako bi izgledali naši zamišljeni Pišta i Juliška?

Juliška bi mogla da bude prvi sagovornik gostima na Paliću. Objašnjavala bi put do Velike terase, predlagala šetnju i strpljivo pozirala za fotografije. Za početak bi morala da nauči da odgovor „tu je, blizu“ turistima ipak prevede u metre i minute.

Pištu bismo mogli da zamislimo u radionici ili magacinu, gde pomaže pri zamornim i ponavljajućim poslovima. Precizan, smiren i spreman da pridrži deo dok majstor kaže: „Samo još malo ulevo.“ A kada zamene zaduženja, Juliška bi pokazala istu preciznost, dok bi Pišta vežbao razgovor sa turistima — sposobnosti bi im određivali oprema i programi.

Za sada su njih dvoje samo naša ideja, a ne najava konkretnog projekta. Ipak, bilo bi zanimljivo videti šta bi nastalo kada bi se oko takvog zadatka okupili subotički učenici, studenti, profesori i privrednici.

Možda prvi rezultat ne bi šetao korzoom niti govorio nekoliko jezika. Možda bi to bila mala robotska ruka koja uspešno razvrstava predmete. I to bi bio sasvim dobar početak.

A za prava subotička robotska poznanstva lako ćemo. Imena smo im već pronašli.

Koji biste posao prvo poverili Pišti i Juliški?