Stari frižider je nadživeo tri kuhinje, a novi traži lozinku: Je li ovo napredak?

Sećate li se starog Obodina ili Gorenja? Onog frižidera koji je dočekao da deca odrastu, promene se kuhinjski elementi i okreči stan nekoliko puta. A kada je konačno stigao novi, stari je otišao u vikendicu. Da radi još malo. Ponekad i godinama.

Njegovo uputstvo za svakodnevni život bilo je jednostavno: uključiš u struju, staviš hranu i zatvoriš vrata.

Nije tražio lozinku. Nije imao aplikaciju. Nije morao da se poveže sa serverom na drugom kraju sveta. Hladio je.

Danas pojedini frižideri imaju ekran, kamere i vezu sa internetom. Mogu da prepoznaju određene namirnice, pomognu da sastavite spisak za kupovinu, a na podržanim tržištima i da preko njihovog ekrana naručite hranu. Kupovinu ipak potvrđuje korisnik — nije baš da frižider sam odluči šta ćete sutra ručati.

Nekada smo na vrata lepili cedulju: „Kupi mleko”. Sada vrata imaju ekran.

A ko sve može da zaviri kroz tu vezu?

Sve to zvuči praktično dok radi kako treba. Ali uređaj povezan na internet dobija i jednu mogućnost koju stari Obodin nije imao: da neko pokuša da mu pristupi na daljinu.

Šta napadač može da uradi zavisi od uređaja i njegovih zaštita. Tamo gde je omogućeno daljinsko upravljanje, zloupotreba može značiti promenu podešavanja ili ometanje rada. Kod rashladnog sistema dovoljno je poremetiti temperaturu pa da problem više ne bude samo na ekranu.

Upravo to se početkom novembra dogodilo u prodavnicama u više evropskih zemalja. Hakeri su menjali podešavanja rashladnih sistema, a velike količine hrane morale su da budu bačene.

Nisu napadnuti obični kućni frižideri, već poslovni sistemi kojima se upravlja na daljinu. Ali prizor hrane koja završava u otpadu dobro pokazuje da digitalni problem može da napravi sasvim stvarnu štetu.

Neko nije morao ni da otvori vrata prodavnice da bi pokvario ono što se čuvalo unutra.

Od frižidera ipak očekujemo da hladi

Naravno, neće svaki pametni frižider prestati da hladi kada nestane interneta. Kod mnogih modela osnovni rad ne zavisi od veze. Ali zato vredi pitati šta radi samostalno, šta zavisi od aplikacije i šta ostaje ako proizvođač jednog dana ugasi povezanu uslugu.

Nije svaka stara stvar bila bolja, niti je svaka nova mogućnost bespotrebna. Ipak, sasvim je razumno da od kućnog uređaja prvo tražimo da traje, dobro radi i može da se popravi.

Obaveštenje na telefonu je zgodno. Ekran može biti zanimljiv. Naručivanje namirnica nekome će uštedeti vreme.

Ali možda bismo ipak najradije kupili frižider uz koji piše: „Radiće godinama. Ne morate ništa da instalirate.”

Jer onaj stari nije znao da naruči mleko. Ali je znao da ga sačuva.

Imate li još neki Obodin, Gorenje ili drugi uređaj koji radi već decenijama? Koliko je star vaš najverniji kućni aparat?