„TRŽNI CENTAR ILI BOLJI PUTEVI? Velika zabluda Subotičana zbog koje se svi stalno svađamo u komentarima!“

Ovaj tekst je nastao kao teorijsko objašnjenje i analiza ekonomskih principa na temu lokalnog razvoja. Prema našim saznanjima, u Subotici trenutno nema zvaničnih najava niti konkretnih planova za izgradnju novog velikog tržnog centra.

Gradske vlasti, kako u Subotici tako i širom sveta, doslovno se utrkuju da privuku strane investitore u svoj grad.

U toj oštroj globalnoj borbi za kapital, Subotica godinama unazad uspeva da drži korak sa svetskim trendovima, jer lokalne vlasti aktivno i uspešno privlače investitore koji pune gradsku kasu.

Pitanje koje se uvek pojavi kada u grad stigne vest ili pitanje o velikim privatnim investicijama u naš grad jeste: „Zašto to gradite dok nam je bolnica stara, a ulice pune rupa?“
Na prvi pogled, ova kritika zvuči potpuno logično i opravdano. Svaki građanin Subotice želi moderniju bolnicu, bržu hitnu pomoć, urednije škole i asfalte bez oštećenja. Međutim, u ekonomiji lokalne samouprave stvari retko funkcionišu po principu direktne zamene. Uzmimo na primer izgradnju većeg tržnog centra u gradu.  Tržni centri i javne ustanove se ne takmiče za isti novčanik, već funkcionišu u spojenim sudovima.
Veliki, moderan tržni centar nije prepreka razvoju infrastrukture – on je jedan od glavnih motora koji taj razvoj finansiraju.

Prva i najvažnija zabluda leži u finansiranju. Grad ne ulaže sopstveni novac iz budžeta u izgradnju tržnog centra.
Privatni investitor ulaže sopstveni kapital, snosi kompletan rizik i plaća svaku ciglu i kvadrat.
Gradski budžet se koristi za bolnice, škole i puteve.
Novac privatnog  investitora nikada ne bi završio u zdravstvu, jer privatni kapital ulazi samo tamo gde postoji poslovni interes.

Da bi investitor uopšte dobio dozvolu i počeo da gradi tržni centar, gradu uplaćuje milionske iznose na ime kupovine i uređivanje okolnog građevinskog zemljišta.
Osim toga, investitori su zakonski i praktično obavezni da o svom trošku prošire okolne saobraćajnice, izgrade kružne tokove, rasvetu i vodovodnu mrežu oko samog objekta. Taj novac direktno ulazi u gradsku kasu i namenski se koristi za:
Asfaltiranje i rekonstrukciju gradskih ulica
Obnovu komunalne mreže
Finansiranje javnih projekata

Jednostavna računica: Što je više privatnih investicija u gradu, to je viši priliv u gradski budžet od kojeg se kasnije renoviraju škole i zdravstvene ustanove.

Veliki tržni centar nije samo zgrada sa prodavnicama. To je mali privredni sistem koji zapošljava stotine ljudi – od trgovaca, menadžera i logističara, do obezbeđenja, radnika na održavanju i tehničkih službi.
Prilikom isplate plata, plaćaju se i porezi i doprinosi na zarade, od kojih značajan deo ostaje upravo u budžetu grada Subotice. Više zaposlenih znači veću potrošačku moć u gradu, što dalje pokreće lokalne pekare, restorane, zanatlije i pružaoce usluga.

Subotica ima jedinstven geografski položaj. Modernim tržnim centrom grad ne privlači samo lokalno stanovništvo, već stvara magnet za kupce iz cele regije:
- Posetioci iz okolnih mesta (Bačka Topola, Kanjiža, Senta)
- Prekogranični kupci iz susedne Mađarske koji dolaze u vikend-kupovinu
Kada stranac ili gost iz susednog grada dođe u Suboticu zbog kupovine, on tu ne ostavlja novac samo u tržnom centru. On sipa gorivo na pumpi, ruča u gradskom restoranu, popije kafu u centru i plati parking. To je takozvani multiplikativni efekat – novac izvana ulazi u lokalni ekonomski krvotok.

Zahtevati bolje bolnice i urednije puteve jeste pravo i dužnost svakog građanina. Ali tražiti da se zbog toga obustave privatne investicije znači seći granu na kojoj grad sedi.
Tržni centar i svaka privatna investicija u gradu ne oduzima novac bolnici. On dovodi nove investitore, puni gradsku kasu kroz poreze i takse, zapošljava ljude i pretvara Suboticu u moderan regionalni centar. Upravo taj ekonomski zamajac stvara realne uslove da Subotica sutra ima još bolje puteve i moderniju bolnicu.

Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link