Veliki test pruge Budimpešta–Beograd: vozovi do 160 km/h, ali još bez putnika

To znači da će vozovi saobraćati kao da je putnički saobraćaj već uspostavljen: prema planiranom dnevnom redu vožnje u vreme najvećeg opterećenja, tokom više časova i brzinom do 160 kilometara na sat. Ministar je, međutim, naglasio da u vozovima još neće biti putnika. U testiranju će učestvovati elektromotorne garniture kineske proizvodnje koje pripadaju srpskoj železnici, kao i lokomotivske i elektromotorne garniture mađarske železničke kompanije MAV.

David Vitezi je takođe najavio da će, ukoliko dvodnevno testiranje protekne bez problema i ne budu uočeni nedostaci koji bi mogli da ugroze bezbednost, biti uklonjena još jedna važna prepreka za uspostavljanje putničkog saobraćaja.

On je podsetio da je pruga Budimpešta–Beograd najveća železnička investicija Orbanovog sistema, izgrađena kineskim kreditom između Ferencvaroša i granice sa Srbijom. Rok za završetak radova istekao je prošlog leta, ali pruga ipak nije bila završena. Najveći problem predstavljao je ETCS sistem za kontrolu i upravljanje vozovima, čije je besprekorno funkcionisanje neophodno da bi vozovi mogli bezbedno da saobraćaju brzinom od 160 kilometara na sat.

„Projekat smo od prethodne vlade preuzeli u stanju u kojem su teretni vozovi već saobraćali tom prugom smanjenom brzinom i kapacitetom, dok je izvođač radova još uveliko radio na sistemu za kontrolu vozova“, dodao je.

U avgustu je počelo takozvano testiranje ETCS-a u režimu rada u senci. Od tada se kontinuirano sprovode testiranja, otklanjaju uočeni nedostaci i obavljaju nove provere. Ni tokom dosadašnjih najstrožih ispitivanja nije uočen nijedan nedostatak koji bi mogao da ugrozi bezbednost, naveo je Vitezi. Dodao je da su sada stigli do faze u kojoj sistem mogu da opterete celokupnim planiranim saobraćajem, za sada bez putnika.

U međuvremenu nije pripreman samo tehnički sistem već i novi red vožnje. U avgustu je svako imao mogućnost da iznese svoje mišljenje o njemu. U budimpeštanskoj aglomeraciji planirani su prigradski vozovi na svakih pola sata, dok su za putnike koji putuju na udaljenije destinacije na svaka dva sata predviđene InterRegio i EuroCity veze sa gradovima u Kiškunšagu i Beogradom.

„Posle mnogo godina, ogromne količine potrošenog javnog novca i velikog kašnjenja, ova pruga konačno mora da pruži ono zbog čega je izgrađena: bezbednu, brzu i učestalu železničku vezu između Budimpešte, Kiškunšaga i Beograda“, zaključio je ministar.

Deonica pruge Budimpešta–Beograd koja se nalazi u Srbiji, odnosno deo između Subotice i glavnog grada Srbije, već je u funkciji.

Izvor: Pannon RTV