Kazna od 129.500 evra zbog ponašanja navijača otvara pitanje koje se tiče i života u Subotici: zašto posledice tuđe bahatosti snose i oni koji poštuju pravila?
Prema saopštenju Fudbalskog saveza Srbije, UEFA je izrekla kazne zbog rasističkog i diskriminatornog ponašanja navijača, neprimerenih poruka, pirotehnike i ulaska na teren. Reprezentacija će protiv Nemačke 13. novembra igrati uz ograničeno prisustvo publike: na tribine će moći deca i gostujući navijači, dok ostala domaća publika ostaje bez mogućnosti da prisustvuje utakmici.
Na takvu vest lako je reći: „Tako im i treba.“ Ali kome tačno? Onome ko je pravio incidente ili čoveku koji je kupio kartu da bi gledao fudbal? Savez plaća kaznu, reprezentacija gubi deo podrške, a ispaštaju i navijači koji nikoga nisu vređali niti ugrožavali.
O kriterijumima UEFA i kažnjavanju drugih saveza može se raspravljati. Ipak, tuđi prekršaji ne brišu sopstvene. Čak i kada postoji razlog za prigovor na nejednak tretman, ostaje jednostavno pitanje: šta je reprezentacija dobila od takvog „navijanja“?
Za razmišljanje o tome nije potrebno otići do stadiona. Dovoljno je isto pitanje postaviti u Subotici: kome smeta automobil parkiran na trotoaru, ko uklanja smeće ostavljeno u parku i ko plaća zamenu uništene klupe? Posledice prelaze na pešake, komšije i sve koji koriste i finansiraju zajednički prostor.
Razmere i prekršaji jesu različiti, ali je obrazac prepoznatljiv: neko sebi daje slobodu da prekrši pravilo, a drugima ostavlja neprijatnost, trošak ili zabranu. Jedan parkira gde mu odgovara, roditelj sa kolicima mora na kolovoz. Jedan uništi klupu, ceo komšiluk ostaje bez nje. Deo navijača napravi incident, ostali ostaju bez utakmice.
Odgovornost zato ne može da se završi na osudi bahatih pojedinaca. Od Saveza i organizatora opravdano je očekivati objašnjenje šta će preduzeti prema počiniocima i kako će sprečiti nove incidente. Isto pitanje važi i u lokalnoj zajednici: kako zaštititi ljude koji poštuju pravila ako se sve završava apelom da se svi ponašaju pristojno?
Na tribine će ovoga puta moći deca. Upravo ona od odraslih tek uče šta znači navijati, poštovati druge i brinuti o zajedničkom prostoru. Uz ono što im se govori, videće i kako se odrasli ponašaju: gde bacaju otpad, kako parkiraju i da li tuđe ponižavanje nagrađuju smehom i aplauzom.
Zato lekcija sa stadiona može da bude jednostavna i primenljiva i u Subotici: podržati svoj tim bez vređanja protivnika, ostaviti trotoar prohodnim, poneti smeće do kante i sačuvati klupu za sledećeg prolaznika. A kada neko pravi štetu, ne opravdavati ga samo zato što je „naš“.
Ljubav prema reprezentaciji ili gradu pokazuje se i time šta ostaje iza nečijeg ponašanja — lep doživljaj za druge ili račun koji moraju da plate.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
0 komentara
Uključite se u razgovor