Imovinski odnosi između supružnika često postaju jedna od najosetljivijih tema nakon prestanka zajedničkog života. Iako zakon jasno propisuje šta je zajednička, a šta posebna imovina, u praksi se često javljaju nesporazumi, pogrešna tumačenja i sporovi koji traju godinama. Poznati subotički advokat Miloš Bojović, koji se godinama bavi porodičnim pravom, objašnjava kako da supružnici pravovremeno razumeju svoja prava i obaveze, izbegnu sudske postupke i sačuvaju i imovinu – i dostojanstvo.
Imovinski odnosi supružnika u našoj zemlji regulisani su Porodičnim zakonom i podrazumevaju imovinu koju su supružnici stekli tokom trajanja braka, osim ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno.
Deobom zajedničke imovine, u smislu Porodičnog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Na početku je neophodno definisati pojmove posebne i zajedničke imovine supružnika, bilo bračnih ili vanbračnih. Posebna imovina je je imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka na bilo koji način ili imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, nasleđem ili poklonom. Posebnu imovinu čini i ušteđevina, koju jedan supružnik imao pre zaključenja braka, prihodi od posebne imovine poput zakupnice, iznos dobijen na ime naknade neimovinske štete, pokretne i nepokretne stvari kupljene na kredit pod uslovom da je čitav iznos kredita otplatilo kreditirano lice iz svojih sredstava onda će i sam stan biti njegova posebna imovina kao i imovina stečena na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju pod određenim uslovima.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog ili samo neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu tom uvećanju.
Sa druge strane, zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku ili vanbračnoj zajednici.U zajedničku imovinu spada i imovina koja je stečena igrama na sreću u toku trajanja zajednice, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine predstavlja zajedničku imovinu, stipendije, nagrade i odlikovanja - ukoliko su stečene tokom trajanja bračne zajednice, naknada štete za uništenu ili oštećenu stvar koja je u sastavu zajedničke imovine – npr. ukoliko je došlo do oštećenja vozila krivicom trećeg lica onda je naknada štete zajednička imovina, akcije i druge hartije od vrednosti – supružnici mogu svoja zajednička sredstva da ulože npr.u osnivanje privrednog društva. Kada je u akcije uložio jedan supružnik ali sredstvima iz zajedničke imovine jeste zajednička imovina.
Zajedničkom imovinom supružnici obavezno upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti nekim pravnim poslom. Zakonska je pretpostavka da svaki supružnik ima jednak udeo u zajedničkoj imovini, međutim neretko se deševa da neki od supružnika smatra da je njegov doprinos u zajedničkoj imovini zapravo veći u odnosu na drugog supružnika.
Upravo zbog karaktera zajedničke imovine u praksi se javljaju brojni problemi prilikom deobe između supružnika. Pitanje deobe se postavlja prilikom razvoda braka/prestanka vanbračne zajednice, stim da je u slučaju razvoda putem sporazuma između supružnika obavezno da se u sporazumu reguliše i deoba zajedničke imovine. Kada se postupak razvoda braka pokreće putem tužbe nekoga od supružnika nije obavezno da se u tom postupku reguliše i pitanje deobe zajedničke imovine već se radi deobe može pokrenuti poseban postupak nakon okončanja postupka razvoda braka.
Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine već tokom trajanja braka/vanbračne zajednice ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Za razliku od ranije prakse kada je bilo moguće da se u evidenciji navede samo jedan supružnik kao vlasnik sada se obavezno imovina upisuje na oba supružnika a razlika je da li su to opredeljeni ili neopredeljeni udeli. U slučaju da se radi o opredeljenim udelima deoba zajedničke imovine tek predstoji.
Zajednička imovina bračnih drugova prestaje deobom zajedničke imovine. lica koja imaju pravo da zahtevaju deobu su: supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je bezuspešno pokušao da prethodno naplati svoje potraživanje iz posebne imovine dužnika.
Moguća su dva postupka deobe, sporazumni i sudski. U slučaju sporazumnog načina deobe, sporazum bračnih drugova mora da bude sačinjen u pisanoj formi. Sporazum se u tom slučaju može overiti pred javnim beležnikom ili, kao što smo naveli, mora biti sadržan u sporazumu prilikom razvoda braka.
Do sudske deobe u pred nadležnim sudom dolazi ukoliko postoji spor o visini pojedinačnog udela supružnika (npr. da udeo supruga treba da bude veći čime se slaže i supruga).
Supružnik koji je uvećao vrednost zajedničke imovine po prestanku bračne zajednice ima pravo na potraživanje u novcu.
Postoje izuzeci kada je u pitanju deoba zajedničke imovine u pogledu Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika su njegova isključiva svojina sa uračunavanjem u njegov deo, na zahtev bilo kog supružnika u njegov udeo će se uneti i predmet domaćinstva zajedničke imovine, ako je u državini jednog bračnog druga bio u trajanju najmanje 3 godine, na zahtev bračnog druga dodeliće mu se stvari koje služe isključivo za njegovu ličnu upotrebu, stvari namenjene detetu dodeljuju se bračnom drugu kome je zajedničko dete povereno na čuvanje i vaspitavanje. Ako roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, nad tim stvarima postoji zajednička svojina.
Postoji mogućnost zaključenja bračnog ugovora, koji se zaključuje u zakonskoj pisanoj formi, kojim ugovorne strane kao budući supružnici odnosno supružnici (ako su već u braku) uređuju svoje imovinske odnose o postojećoj ili budućoj imovini. Subjekti bračnog ugovora su supružnici ili budući supružnici (imaju nameru da zaključe brak, npr. verenici). Postoji i mogućnost zaključenja bračnog ugovora vanbračnih partnera.
Deoba zajedničke imovine nije samo pravno, već i emotivno pitanje koje zahteva smirenost, znanje i stručnost. Zbog brojnih specifičnosti i čestih grešaka koje građani prave u ovakvim postupcima, advokat Miloš Bojović savetuje da se pre bilo kakve odluke konsultuje pravni stručnjak koji poznaje porodično pravo. Pravilnim pristupom moguće je zaštititi svoje interese i završiti razvod ili deobu bez dodatnih trauma i dugotrajnih sudskih procesa.
Pridružite se SUživo Viber zajednici klikom na ovaj link
0 komentara
Uključite se u razgovor